Учитељ

480 Уморни живота

тамо. Као ђак шестог кола свршио је Учитељску школу у Београду 1880 године заједно са познатим учитељским ветеранима Димитријем Путниковићем, Ристом Стојаковићем, Урошем Благојевићем и другим Био је неко време учитељ у Кучеву и Трстенику, али жеља за усавршавањем одвела га је у Беч, у коме је имао, по плану Министарства просвете, да проучи школовање и васпитање слепе деце, те је зато и походио један бечки завод за слепе. У исто време посећивао је четири семестра (1883—1884 године) предавања на Педагогнјуму, висој педагошкој школи за педагошко образовање бечких учитеља, којим је четрнаест година управљао као ректор чувени педагог Фридрих Дитес, чију је „Методику“ и „Теорију педагогије“ превео на наш језик Милорад Шапчаних. На универзитету је слушао и предавања „славног економисту Луја Брентана У Лајпцигу је провео шест семестара «студирајући психологију код Вунта. По свршетку универзитетских студија вратио се у Србију и провео као наставник неколико година у разним варошима, пошто је претходно положио професорски испит 1895 године. Али његова највећа активност почиње од 1898 године, када је постављен за управитеља нове Учитељке школе у Јагодини. У интезивном труду око уређења и унапређења ове Школе провео је до 1920 године и тада је ожалошћен због губитка сина Милована и због опустошења Завода за време непријатељске окупације Србије — отишао из Јагодине у Суботицу на положај обласног просветног инспектора. Већ идуће године постављен је за професора Више педагошке школе у Београду. Ускоро је (1924 године) због навршених година живота стављен у пензију, и као скромач пензионер живео је у Београду до смрти. Велики удар задала му је смрт његове че«тите супруге Милеве с којом је у идеалној слози провео четири деценије. За собом је оставио неутешну кћер Надежду.

Са Сретеном Аџићем смрт је отргла из наше средине великог народног просветитеља. У њему је наша школа изгубила једног од својих најмудријих вођа. Његови многобројни ученици, ра ути по свима крајевима Југославије, сигурно ће у свом срцу задржати његову успомену кроз цео живот. Али ће се међу њима наћи и захвалних ученика који ће своме великом учитељу обезбедити спомен на лепши начин. Они ће једног дана «сматрати за дужност да на „ливадици вечности“, најпријатнијем кутку ашколског парка Учитељске школе у Јагодини, подигну достојан споменик овом узорном педагогу као симбол узвишене и несебичне службе народу и његовој прссвети.

Припаљујући ову скромну воштаницу на његовом гробу, у коме ће мотсад почивати свој вечни сан, ја му се у име наставника и ученика Учитељске школе јагодинске клањам побожно и захвално.

Нека је слава Сретену Аџићу, и вечан му спомен!

Д-р Драг. Ћ. Петровић

ВЛАСНИК претседник Југословенског учитељског удружења ДАМЊАНРАШИЋ управитељ Основне школе „Престолонаследника Петра“, Београд

УРЕДНИК РАДИША М. СТЕФАНОВИЋ

управ. Вежб. женске уч. школе

осанпсввввовавевво»

Београд Кр. Наталије бр. 37. Телефон 21-544

осопсоввевовсовообовоообвово

За штампарију „Привредник“ кнез Михаилова 3 Тел. 21-450. Жив. Д. Благојевић. Кондина 10