Учитељ

504 Рг. М. Ростохар

оптички запазити и познати, али их не можемо у том времену и акустички аперцеповати. У том случају не можемо схватити нн смисао већине речи нити можемо потпуно разумети смисао реченица. Тек кад је време експозиције било продужено на две до три секунде, да би речи могле бити акустички аперцеповане, схватили смо смисао експонованих речи и реченица. Ту је јасна разлика, јер у овом случају се могу посматрати још и акустичке слике, преставе, после којих правилно следује репродукција значења. Из тога пак излззи, да је значење речи спојено са акустичком а нипошто с оптичком сликом. Што је значење речи спојено са акустичким сликама, а не с оптичким, разлог се налази у томе, што је оптичка претстава много доцнији производ, јер се јавља у времену, кад се учимо читати, док значења спајамо са речима давно пре тога, у доба, кад се учимо говорити и искоришћавати изразе у одређеном значењу. Наведени резултати нам говоре, да је значење правилно спојено са акустичком сликом речи, али тиме није речено, да се искључује случај, када би значење било спојено с оптичким изразом речи. Ипак је сигурно, да је то само изузетак.

Психолошки проблем читања нам се оцртава као скуп питања, која стоје између себе у тесној вези, а од којих се једно односи на схватање речи, друго на услове репродукције акустичких слика речи, треће опет па услове репродукције значења речи и најзад четврто питање се односи на разлику, која постоји између читања одраслог читача и читања почетника, т.ј. између савршеног механизма читања и освајања тога механизма.

Како читамо, тј. како долазимо до мисли, да ли на тај начин, што издвајамо свако слово речи за себе, или тако, што одједном схватамо целу реч, не обзирујући се на поједина слова, из којих се састоје речи» То питање је било предмет врло опсежних психолошких испитивања, из којих су поникле три различне теорије:

1) Егдтапп-родсе-ова теорија целокупног облика речи. Према овој теорији ми читајући не обраћамо пажњу на поједина слова познате речи, већ на њен цео облик.

2) Оо!азсћејпдег-2енег-ова теорија доминантних слова, према којој теорији читач аперцепује, постаје свестан само неких значајних или доминантних слова, после чега изазове слику целе речи.

3) Кизећтапп-5ећитапп-ова теорија сарадње индиректног схватања слова. Према тој теорији продуктивна тенденција не полази само из јасно схваћених делова речи, већ и из нејасних опажања слова у индиректној радњи, која доприноси томе, да се изазове реч.