Учитељ

Психологија читања 505

Теорија облика или теорија целе конфигурације речи почива на резултатима тахистоскопских опита, према којима даље речи запажамо као јединствену целину, мада у ствари јасно схватамо само неке њихове делове. То нарочито потврђује и тај факат, што у одређеном времену једва можемо одједном прочитати више од 6—7 слова без везе, док за исто време прочитамо речи сложене из 22 и више слова. Та теорија облика објашњава то на тај начин, што јасни утисак дела речи изазива преставу целине, односно изазива резидиј целе речи, који се споји с делимичним видним осећајима у опажање целине, т. ј. ми упознајемо реч као да смо је целу запазили, док смо у ствари видели само њен део. Резидијална. континуита, т. ј. продуковна претстава речи споји сеу аперцетивном акту с непосредном постакнутом компонентом, тј. с делимичним видним осећајем у цели утисак. Тако стичемо "цео утисак речи, мада све њене делове нисмо запазили. Читајући речи запажамо само спољни, т.ј. груби облик речи као њихов карактер. који чини конфигурација слова, из којих се реч састоји.

Теорији целих облика или глобалној теорији чињене су с разних страна примедбе, од којих ће се навести само најважније. Врло често се пребацује, да се при тахистоскопским експериментима искоришћава прилично дуго време експозиције, чиме се омогућава да се постепено упознају и поједина. слова речи. Даље су Зећитапи и 'Мтевапд извели опите на тај начин, што су експоновали речи у таквој удаљености, да се није могла распознавати ни реч нити уопште неко слово. Онда се реч постепено приближавала тако дуго, док се упознала у свима појединостима. Опити су показали, да при таквој удаљености експоноване речи није се упознало ниједно слово, а у случају да се упознало само неко слово, испитивана особа добила је по некад преставу сасвим другојачију него што је реч означавала. Даље се показивало, да поједина слова, иако су јасно схваћена заједно с утиском целог облика речи и репродукцијом резидија, нису могли допринети да се реч упозна. Из тих разлога се сматра глобална теорија неодрживом.

Ако понова испитамо резултате опита поменутих аутора наћи ћемо, да се у речи уегеппеп експонованој у удаљености од два и по метра правилно распознаје слово у, да се на удаљености од два метра добија реч уегешеп и на удаљености од 1,80 м. правилно распознаје реч уегтеппеп, и најзад на удаљености од 1,60 м. јасно схватају и поједина слова Из тога излази, да и утисци појединих слова могу пак стварно изазвати акустичку основу целе речи некад нетачну а некад и тачну, мада овакви непотпуни утисци нису сигуран услов