Учитељ

506 Рг. М. Ростохар

за добијање правилне акустичке слике речи, те стога под таквим условима не можемо речи правилно читати. Шуман у своме другом спису констатује, да је потребно разликовати аперцепцију од јасног схватања слова, јер слово може бити јасно схваћено, а да не буде аперцеповано. На основу својих експеримената могу доказати, да сам утисак дела речи односно њеног слова није довољан да се сигурно изазове дотична атустичка престава речи, већ је за то неопходан услов аперцепција слова. На тај начин истакнуто је у први ред питиње значаја аперцепције слова за читање речи. Свакако да овде треба тачно рећи о којој се аперцепцији ради, да ли о оптичкој или акустичкој. Већи део контраверзе о глобалној методи има своје порекло баш у томе, коју аперцепцију имамо на уму, на што ћемо се доцније још вратити.

Као друга теорија читања наведена је теорија доминантних слова. Према овој хипотези читање речи почива у првом реду на јасном утиску појединих слова читане речи, при чему треба напоменути, да се допушта и та могућност, да на процес читања утиче још даља репродукција. Разликују се два дела у процесу читања: асимилативни и аперцептивни процес. Аперцептивни процес увек изазива репродуктивне елементе, који пак са аперцепцијом заједно чини целу преставу, односно видни утисак речи. Сви репродуктивни елементи нису од исте вредности, већ у потпуном видном утиску неки елементи имају доминантни значај, а то значи, да се при утиску више истичу него остали, те их пре свега и запажамо. Оптички утисци доминаната се сматрају за првобитне репродуктивне чинитеље. Такве примарне репродукције се појављују нарочито код обичних речи, јер обичност неке речи почива управо у дотичној јачој диспозицији за поновно њено упознавање. Разлика између аперцептивног и асимилативног процеса читања се појављује у томе, што доминантна слова, која при схватању речи прво запажамо, детерминују аперцепцију, док се асимилација ограничава на сам облик. Опити Цајтлерови су показали, да су при експозицији познатих речи поједина слова била јасније запажена и да их је било виже запажено него код непознатих речи. Нарочито су лако запажена слова с даљином изнад и испод реда. Та лако запажена слова су управо доминантна слова, која у исто време претстављају доминантно време видног поља. Доминантна слова чине пак са суседним словима доминирајући комплекс у речи. Улогу доминирајућег комплекса у реченици заузима опет доминирајућа реч.

Теорија диминантних знакова не разликује се у суштини од глобалне теорије, јер обе тврде, да акустичка репродук-