Учитељ

660 Др, Дане Трбојевић

Једнако се разликују ћелије и по облику: има их округлих, заобљених, дугуљастих, кривуљастих, зракастих ИТД.

Ипак уза сву разлику, заједничка им је особина свима без разлике: што су испуњене неком слузавом твари, која се зове протоплазма, и што све од реда показују карактеристичне знакове живота: хране се, расту, множе се и реагирају на спољашње надражаје.

У први мах се на протоплазму нису освртали. Важнији се чинио облик, по којем су тим ситним организмима и дали име ћелија, према грчкој речи китос = посуда, чаша, имајући пред очима особито биљне ћелије.

А када су стали протоплазму проматрати, открили су у њој још много којешта што се првим погледом није дало разабрати. Много су ту помогли микроскопи, особито кад је у нашем столећу нађен тзв. ултрамикроскоп.

Микроскопом је нађено да она слузава твар која се често и простим оком да видети није сва једнака. Нађено је да један део те твари друкчије ломи светлост. Шта више, покусима је успело тај део слузаве твари уклонити из протоплазме. И шта се догодило> Протоплазма је још неко време живела па је угинула. Зато је томе делу ћелије дато посебно име. Због важности своје прозвана је језгром.

Испитивањем језгре нађено је, кад се одели од протоплазме да и она пропада. У другу руку док је с протоплазмом заједно, ћелија не само што живи као јединка него се и множи, дајући тако живота и другим бићима. Откривена је такоиу најједноставнијем организму нека сложеност од делова, зависних једнога од другога. Зато је ћелија означена као капља живе твари с језгром. Али истраживачи ћелије нису се тиме задовољили. Ишли су и даље са жељом да продру још дубље у протоплазму и језгру. Истраживали су хемијски састав па су нашли, да се протоплазма и језгра и у том разликују. У протоплазми су нашли, у главном, три врсте хемијских спојева: беланчевину, угљиководике и маст. И у језгри је нађена беланчевина, али засебне врсте; из нуклеопротеида којима је битно да имају у себи фосфор.

Још већи успех постигли су испитивањем језгриних чести. Зато штоу протоплазми нису нашли никаквих других засебних делова, подвргли су језгру различитим хемијским процесима. Употребљавајући неке боје нашли су како се један део језгре може обојити, а други не може. И тај обојени део, по грчкој речи бгота = боја, назвали су хроматин. И у хроматину нађени су још ситнији делови, т. 38. хромосоми (вота грч. == тело). То су мала зрнца најразличитијега облика и величине. И у сваке животињске врсте утврђен је сталан број хромосома, и то увек паран. Тако на