Учитељ

Пеихолошко сазнање П његое однос према Педагогици 645

вања, субјективног и објективног, субјеката и објеката, „ја“ и „предмета“. Веровање је према томе прастање наше свести која се заснива на повезаности ниших животних стања.

Ну у субјективној повезаности може код ма кога нашег животног стања да се појави не само ова или она објективна везаност и да тиме доведе до стања свести које обележавамо као веровање, већ може да се појави и нека друга посебна субјективна везаност. То бива на основу једнакости или различности и ми постајемо свесни те субјективне везе на основу њене једнакости или различитости с другим везама. Једнаке везе се спајају, различите раздвајају. Свест о субјективној вези деловања, о повезаности деловања нашега ја, називамо ми хошењем (вољом).

Разликовање објективних веза деловања, које ми обележавамо уопште као предмете, и њихово везивање или, другим речима, разликовање једног предмета од других предмета и везивање истога предмета с другим постижемо мишљењем. У хотењу и мишљењу схватамо ми посебно субјективне и објективне везе у унитарној множини сваког животног стања; али обе врсте веза су у нашем укупном начину деловања и његовој повезаности нераздвојно спојене. Свест о тој повезаности једног субјективног и једног објективног начина деловања које бива у неком животном стању називамо осећање.

Ми долазимо до свести кад у унутрашној множини ма кога животног стања једној врсти повезаности деловања приступи друга дотле ометана а тада ослобођена сметња.

При наивном посматрању остаје нам постанак наших свесних стања непознат и ми мислимо да имамо нарочите моћи веровања, хотења, мишљења и осећања које нам омогућавају да чинимо оно што у ствари чинимо само на основу повезаног деловања, у чему се наш живот састоји. У том деловању, у извршеној животној акцији лежи основ за свест док се код наивног схватања свест узима као основ наше животне акције. Сва стања наше свести дакле само нас упућују на деловање, на коме се заснивају, а оно је у ствари једно исто деловање, на коме почива целокупна стварност, па и наш душевни живот.

Ово гледиште о битности душевног живота потврђује се како посматрањем појединачног душевног живота, нарочито код школске деце, помоћу систематски спроведених експеримената, тако и посматрањем душевног живота у заједници на разним ступњевима развитка. При том испитивању ми се служимо најпре простим начинима деловања, јер је немогућно да се „непрегледно богатство нашег сопстве-