Учитељ

646 Др. Вој. Р. Младеновић

ног деловања“ одмах и одједном испита у његовој вези с деловањем, на коме почива целокупна стварност.

За то испитивање ми ипак искоришћујемо душевни живот само онако како је он у истини дат, а не стварамо никаква вештачка стања његова. Просте начине деловања наћи ћемо кад обратимо пажњу како при реаговању на чулне утиске постајемо свесни наше субјективне повезаности у испреплетаности с објективном повезаношћу, с једне стране, и како с друге стране, при схватању предмета и доживљавању претстава постајемо свесни објективне повезаности у њеној испреплетаности са субјективном повезаношћу. Тога ради не смемо се ограннчити само на поједина лица већ испитивања вршимо на што већем броју лица да бисмо извели правилно закључке. Школе са ученицима нарочито су подесне за то и опште резултате таквог испитивања саопштили смо раније“.

При упоређивању исказа ученика једног истог разреда и разреда који се ређају један за другим утврђујемо поступности које нису случајне и без икаквог реда, већ претстављају очигледно напредовање у овом или оном правцу. Другим речима, утврђујемо развитак који чини битну особеност деловања, израженог у човечјем душевном животу. До истог резултата долазимо и при испитивању душевног живота у заједници кад почнемо од првобитних стања код примитивних народа, па идемо редом преко старих културних народа до новога доба.

Објашњење које смо овде према а. Е. Шррз-у дали о вољи и другим главним странама душевног живота не служи се резултатима до којих се долази испитивањима изван чисто душевне области. Оно нити своди душевни живот на физиолошку подлогу нити се служи методом природњачког испитивања, те се осетно разликује од свих уобичајених 06јашњења. Њега треба разумети као покушај да се психолошка објашњења дају без удаљавања изван области псижичкога, а његово је преимућство још и у томе што, полазећи од општег деловања као основног принципа, отвара могућност да се не само душевни живот него и целокупна стварност схвати унитарно, без оних противречности и нескладности које се јављају при материјалистичком схватању и покушајима природњачко-механистичког објашњења душевног живота. Ово последње погрешно гледиште у психологији, нарочито откад је експерименат њоме овладао, свео је ту науку на чисту технику која је веровала да помоћу експеримената и статистике може добити крајње апсолутне и

=) „О основи науке о васпитању“ од др. Вој. Р. Младеновића, друго издање, 1932., стр. 98. у "И у