Учитељ

О просвешној- реформи - 649

Педагошке вежбаонице на филозофским факултетима

Кад је цео свет признао, да само то споменем, да уз сваки _ медицински факултет мора постојати и факултетска клиника, где се будући лекари под руководством својих професора уче практичној примени медицинске науке, простије речено, где се још као ђаци вежбају како ће лечити оболеле људске организме, исто тако мора постојати, тако да је назовем, педагошка клиника при сваком филозофском факултету, где ће се будући лекари људскога духа, под упутством својих професора, практично вежбати у примени педагошке науке.

Чудновато је, да се код нас одавно већ увидело, да ниједан будући сеоски учитељ несме да изађе из школе, пре него што се практично извежба за свој будући наставнички, боље рећи, предавачки посао (зато већ одавно постоје педагошке вежбаонице уз сваку учитељску школу), а још никако се није увидело, да и будући наставници средњих школа исто тако треба још на универзитету да се увежбају за свој будући предавачки посао. Јер, да поновим, научити и највише принципе и највише математике, не значи још и бити добар наставник математике, који далеко од сваке више математике има да научи оне зелене главице у првом разреду гимназије — сабирању и одузимању простих бројева.

Овде ћу место даљега, упутити само једно питање: за кога је основна школа била мучеништво (реч је о нормалној деци), а за кога средња школа није била терет и мучењег А, зашто» Зато, да кажем главни узрок, што су се наставници основних школа спремали и теоријски и практично за свој предавачки посао, а наставници средњих школа се нису ни теоријски ни практично (педагошки) спремали за тај посао.

Нека нико не мисли да је то зато, што су предмети у основној школи лакши, него у гимназији. За доказ наводим пример са самом гимназијом. Предмети у првом разреду гимназије свакако су лакши, него предмети у осмом разреду, па је ипак теже радити са оним збуњеним малишанима у првом разреду, него са оним већ зрелим младићима у осмом разреду гимназије. Исти је случај и са првим раз. основне школе, који је за сваког учитеља најтежи разред, и који се због тога увек и кад зато има могућности даје старијим и искуснијим учитељима. Што су мања деца, све већи педагошки проблем, а што нижи разред све више наставничке увежбаности треба наставнику.

Што се тиче духа наставе у том правцу се добро ради, ма да не у свима школама нарочито не у свима приватним, тај дух треба да је високо моралан, верски толерантан и југословенски националан.