Учитељ
648 Драгослав Ђорђевић
у смислу и духу заједничког живота. Те две науке се према томе међусобно потпомажу и допуњују, али однос њихов није изузетан кад се упореди с односом који у погледу међусобног потпомагања постоји и међу другим наукама, т. ј. он ниуколико не утиче на научну независност педагогике од психологије.
Једину основу за педагогику као науку чини педагошко испштивање васпишне функције ш Погодаба под којима се васпитање врши, као и васпитачко искуство које је у току времена добивено.
Др. Вој. Р. Младеновић
О просветној реформи" Реформа метода наставних и духа наставе
Већ се одавно осећа потреба за неком реформом нашега школства. Намерно кажем неком реформом, јер каква то реформа треба да буде, још никако није јасно и прецизно код нас утврђено. А то је опет зато, што се ствари нису посматрале са једног утврђеног критериума науке о васпитању.
Ја ћу бити кратак и рећи: реформа свакога, па и нашега школства, може се односити на више ствари, које су са школством у вези. Али суштина свега и оно без чега никаква реформа не вреди јесте — реформа метода наставних и реформа духа наставе.
"Наставни метод — то је све када је реч о настави. Ако ваља наставни метод, тј. наставни поступак, начин предавања једног наставног предмета, — све ваља. Ако он не ваља, све не ваља, тј. узалуд онда све остало!
Ја се у даље разлагање овог питања нећу упуштати, јер је то чисто стручно питање, а овај високи Дом није никакав педагошки семинар, па да бисмо се упуштали детаљно у претресање педагошких проблема.
Рећи ћу само толико, да је то питање, које ће се у пракси решити само тако, ако се будући наставници средњих школа још на универзитету оспособе за свој наставнички позив. И то не само теоријски, него и практично у педагошким вежбаоницама, које треба основати уз филозофске факултете исто онако као што су оне основане уз учитељске школе.
1) Говор Г. Драгослава П. Ђорђевића, сенитора и 6 помоћника Министра просвете о проблемима из ресора Министарства просвете, одржан у Сенату 24 марта 1934 у специјалној буџетској дебати. ·