Учитељ

Наслеђе и радна школа 745

Наслеђе и радна школа“ 1 Начело индивидуалности у радној школи

Индивидуални поступак, саморадњу и избор звања сматра Феријер основним задацима радне школе. Само то троје да се прихвати, вели он, било би кадро да преобрази свет.

И доиста је тако. Колико вреди индивидуалност, види се и одатле што такође Хербарт и његова школа необично: цене то начело. Само што се у пракси не умеју њиме да послуже.

Јер шта значи индивидуалност» — Да не само међу свом децом једне државе ма и највећа била, већ на читавом свету ни двоје нема једнаке. Па како ћемо их онда моћи образовати истим средствима и на исти начин» Питање које је већ Лок поставио и дао на њега негативан одговор.

А стара, ова наша традиционална, школа мисли још и данас да је могуће за све исти програм рада и иста метода. И у исти час да сва деца једнога разреда раде исто. Које дете то неће или не може, проглашава га без милосрђа неспособним и неваљалим и баца из школе, говорећи често пута ојађеним родитељима: „Водите га из школе, јер од вашега сина неће никада ништа бити!“

Не прође ни десетак година иза тога, а они ђаци што их је школа стално проглашавала најбољима и најспособнијима, почну у животу храмати, док су они неспособни далеко испред њих одмашили, да их ови ни догледати не могу. Није се то десило једном само. Али ко се брине затог Школа тера. и даље свој посао, не дајући се у том ометати. Не само што неће да призна оправданост онога што види око себе већ се не труди ни да право размисли о том. „Чињенице се не слажу с вашим мишљењем, господо, вели им живот. „Тим горе за чињенице“, одговарају они заједно с Хегелом.

Зато никако још не могу да схвате, како то да неки ученици немају смисла за грчки и латински језик, којим су некада говорили и писали тако учени људи, као Платон и Цицерон. Или да не воле учити математику, физику, повест и земљопис. ИМ то не само један од тих предмета већ све њих заједно. И још много других усто. И ако ђак само уз. један школски предмет не приања, не признају му да је способан и за што. „Драги мој“, веле они ђаку, „ово што је прописано за учење то су векови посветили. Не сме се ни јота од тога жртвовати. Иначе ћеш бити хром у обе ноге, И у животу ништа од тебе бити неће!“

А ђак гони ногом лопту што може боље, да докаже професору како се преварио. „Брига мене за ту твоју граматику. Није је учио ни мој отац, а живи боље од тебе!“

#) Види чланак „Биологијско учење о наслеђу“ у мајској свесци „Учитеља“ за ову годину. ;