Учитељ

7746 Др. Дане Трбојевић

Где не помажу лепе и очинске речи, помоћи ће друга средства. „На љуту рану, љуту траву!“ И школа и родитељски дом употребљавају и најопорије мере, само да се програм учења изврши. Најразличитијим начином ограничава се ученикова слобода, само да се сломи његов отпор. „Нећеш миломр Хоћеш силом!“

Чиме се да бранити такав поступак» — Научно за цело не. Биологијска га наука најоштрије осуђује.

Биологијски би се тај поступак дао разумети само онда, кад би свакоме детету биле урођене способности за све. И кад се по наслеђу ниједно дете не би разликовало ни од једнога другога, већ кад би сва деца по природи била једнака.

А нису једнака ни два листа у гори. Толико је разноврсна природа у свом пребогатом стварању. И у њој нема понављања. А ми да је схватимо као лоша сликара који сва своја лица слика подједнако!

Једнаки су само близанци, и то они који потичу из једнога јајета и имају исто наслеђе од оца и матере. Истога су и спола. И бабица их одмах код рођења разазнаје од оста„лих близанаца, јер се рађају у истој кошуљици. А они други близанци, различити по сполу, разликују се и по осталом наслеђу, као и остала деца истих родитеља.

Испитивањем једнојајињих близанаца најбоље је утврђено колико вреди наслеђе. Где расту у једнаким приликама не разликују се ни касније у животу ни у чем: воле исте «ствари, истога су карактера, што више и рукопис им је једнак. Близанци из два јајета, међутим, ма колико да расту у истој средини, већ израна се разликују у свему. Као и остала деца ни двоје их није једнако.

Зато и радна школа, основана на биологији, најодлучније одбија једнако поступање с децом као противприродно. „А оно насиље, којим се све свима и у исти час настоји наметнути, најоштрије осуђује.

Место насиља њезина је мисао-водиља слобода у избору онога што ће радити и када ће радити. Зато и истичу толико слободу Марија Монтесори, Декроли, Феријер, Дјуји и толики други. Не чине они то из обести или каква мекуштва, већ због схватања дечје природе и снаге њезине. Њима су стално пред очима Хорацијеве речи: „Макар вилама гонио природу, она ће се опет вратити,“ и Беконова тврдња: „Природи можеш заповедати једино слушајући је.“

Зато је и први од претставника новога смера у образовању амерички психолог и педагог Ст. Хол, узевши дете, за руку, кликнуо: „Ево онога до кога стоји образовање! Дете је средиште целокупнога нашег рада и настојања око развијања његових урођених особина. Ми можемо згодним путем и начином те његове способности развити као и незгодним упропастити. Зато пажљиво бирајмо средства!“