Учитељ

Наслеђе п радна школа 747

И средства су се почела бирати. У првом реду узето је оно које је већ Русо својом проницавости предвидео и најтоплије препоручио: испитивање детета. Откривен је један читав нови свет и тај ваља истражити. Колико је већ труда и напора уложено у то! Написане су многе књиге о детету на основи проматрања и покуса. Наука о детету постала је језгра целе педагогије.

Као основа те науке је учење о интересу или занимљивости. Видело се, наиме, да свако дете има за нешто интереса, док га многе и многе ствари остављају хладна. Никако на њега не делују, као да их и нема. И дете не мари за њих.

Најбоље се то разабрало у игри дечјој. Каквим се одушевљењем игра дете од ране младости своје! И ништа, може се рећи, није на нови начин мишљења педагогијскога деловало толико колико проматрање и проучавање дечјих игара.

Виђен је у њима дубок биологијски смисао. Дете се игра из унутрашње потребе за развитком тела и душе, како је утврдио Карл Грос. Док је још у колевци као посве маљушно, бацака се ручицама и ножицама и окреће главу амо и тамо. Наскоро покушава главу дићи, а затим и леђа. А онда би хтело да седи, пуза, да се усправља уз предмете и да дуби. Све су то припреме за ходање, које сама природа чини већ израна на овако необично сладак и мио начин (М. Монтесори).

Зато и цене претставници радне школе толико игре, да би целу школу радо претворили у игру. Не зато да од ње направе играрију, већ да јој даду унутрашње снаге и полета. Јер свакако је друго игра, а друго играрија,

Интерес и необична сласт су оно што обележава сваку игру. То је оно необично стање душе које се ничим другим по својој јачини не да поредити. А ни по успеху. Не каже се бадава да дете у првих неколико година научи више него кроз цели каснији живот.

А до чега стоји интерес» — Он је увек везан за неки предмет. Чим нам неко каже да се интересује, ако ће да нам то буде јасно, дужан је рећи за што се интересује. А јер оно зашто се он интересује, може за ме и за толике друге бити без интереса, види се како је интерес везан и за лице. Али и онај који се интересује за нешто, не интересује се за то увек једнако. Интереси одрасла човека други су него интереси детета. Према томе се разбирају заправо три узрока интереса: лице, предмет и згодна (временска и месна) веза међу њима.

Два од тих узрока стоје или сасвим или до половине до детета и његове унутрашњости а остатак узрока до спољашности. Како унутрашњост дечју чине његове урођене особине или наслеђе, може се рећи да интерес зависи једнако