Учитељ

Наслеђе п радна школа 755

чели оснивати своје „савезне узгојне заводе“ (Випдезеггећипозапз(а еп), нису се усудили да им даду име „школе за особито надарене“. С једне стране, што су се бојали да већ раније класифицирају децу по интелегенцији, а с друге стране да у њих не унесу охолост и уображење. И добро су учинили, јер досадашњи резултатиу Немачкој нису оправдали тај начин испитивања умних способности. Шта више, неки од оних ученика, које су познати истраживачи интелигенције, берлински научењаци Медеи Пиерковски били прогласили као особито даровите, показали су се већу првој години као слаби ђаци, па су у једном разреду од 34 ученика десеторица морала бити уклоњена из школе — због неспособности“.

Зато се тај начин истраживања дечјих способности све више напушта. А место квантитативнога мерења прихвата се квалитативно испитивање: да се углави, не колико је који ђак способан за све, већ за што је нарочито способан.

А то је и посве у складу с биологијским учењем о индивидуалности. Кад нема ни два детета истих способности, како се могу једно о друго мерити, да се види које је способније» Деца се могу истраживати само с том намером, да се нађе у свакоме оно његово нарочито нешто по чему се разликује од свих осталих, и да се то нешто гаји, за највећу радост његову и корист човечанства. Случајно је тои у складу с демократским мишљењем садашњости која све људе, па и снаге њихове, једнако цени и уважава. МИ нема сумње да ће дух демократије помоћи да се и то биологијско учење што брже и што снажније прихвати.

А заједно с тиме прихватиће се и радна школа, која је оберучке пригрлила избор звања и прогласила га једним од основних начела свега свога рада и настојања. Она то чини и зато, јер види колику вредност има правилан избор звања како за појединца тако и за целину. Зато од првога часа кад дете пође у школу с највећом пажњом испитује за коју ствар које дете показује највише интереса. Она зна да је интерес, у језгри својој, исто што и апетит, наиме апетит за духовне предмете. М како дете, по самој природи, својим апетитом показује која ће му храна највећма користити, тако и својим интересом упућује на духовну храну за њ најугоднију.

Наравно да звања нема ни налик онолихо колико има људи. Год. 1907 набројено их је у Немачкој око 14.000, а непосредно пре рата преко 15000. Зато се и избор звања према урођеним способностима не сме схватити буквално. Бираће се оно звање које понајвише одговара урођеној тежњи.

# Поближе о томе у /. Реучаиве, Немачки методи и школско одабирање, прев. Д. Поповић (Гласник Професорскога друштва г. 1929, стр. 69).

48»