Учитељ

О душевном развићу уопште 7

Штерн поред принципа растења усвојио је, дакле, као други гринцип: „структуирање“. Овај му принцип претставља као што смо видели прелаз од дифузног нејасног целокупног стања ка све већем и оштријем члањању, у којем се све више распознају границе и делови, одвајања и везе: што је било прво расплинуто и замршено, сад се тобож одваја из тоталитеа; али на место магловите „безобличности“ долази уређење делова на „изнад“ и „под“ у једној већој целини, која треба да садржи средишну тачку и споредне делове. Но како се врши ово раздвајање и „структуирање“ (да се послужимо његовом терминологијом), то нам сам Штерн није умео да објасни, што је и сам отворено признао у својој Психологији ранога детињства (5 изд, - стр. 31, 82 и 33), изговарајући се просто тиме, што су тобож појмови и језична означења позајмљена из инвентара одраслих. Он чак мисти да ово „структуирање“, позивајући се и на рад Марте Мухове!%), иде и у старост, изван доба ранога детињства. Штерн мисли да делови појединих чула нису издиференцирани у ола-

. жању, да сазнање предмета није одвојено од емоционалнога реа-

товања и да израз осећања није јасно одвојен од вољног поступка.!) Ова његова примедба нема основа, јер и одрасла школована лица често немају разврстаност душевних категорија ако им није струка психологија. То није озбиљан аргумент за проблем полазне тачке у душевном развићу::г) да ли осећај, претстава, опажање претстављају почетак душевног живота, или је почетак психичка „згура“, магла, „целина“, „структура“, из које се тек доцније диференцирају и „чланају“ разни психички садржаји и функције. Напротив, сва посматрања над децом показују да је почетак олажање (осећај и претстава), а не нека небулозност из које тек после неколико година треба да се одвоје садржаји и функције, слично донекле са Кант-Лапласовом теоријом о постанку планета. Психичку анализу у стању је да изврши потпуно само стручан психолог, а лајик, па ма колико да је учен, остаје у дифузности, јер пре свега њега не занимају психичке категорије. Сви који заступају почетак у душевности тоталитет, „целину“, „структуру“, губе из вида питање: постоји ли за нас код детета дифузно стање, или су заиста код њега психичке категорије разграничене, одвојене, а не дифузне, као што ми тврдимо. Ми бисмо могли да наведемо масу примера баш из његове Психологије раног детињства са тачним назначењем појединих страна и баш његовим примерима да побијемо његово погрешно схватање о почетку душевног живота, али је непотребно, пошто мислимо да је и ова аргументација довољна за мисаоног човека, а и простор нам не допушта веће разлагање. Тежња да се душевност

10) Мисћоу Мапа, Венгаре хпг рајсћој. Сћагаен5нк дез Кипдеграпеп — ипа Огипазесћшанегз (Рад. — рзисћо!. Зећг'епгсјће де АПг Пешвзсћеп Гећтепппепуегеј тв. ћен 3). Вегћп, 1926.

11) Испор. Штерново пом. дело, стр. 32.

13) Штерн употребљава један начин доказивања који је непознат не само у науци, него и у друштвеном саобраћају. У недостатку доказа најбоље је рећи да за то немамо израза у говору.