Учитељ

Хроника,

Хроника

(просветно=школског живота у нас и на страни) А) Домаћа хроника

Трстењакова прослава у Костајници — Великом југословенском учитељу и "педатошком писцу, пок. Даворину Трг "стењаку, среско учитељско друштво У Костајници уз суделовање костајничких крађана, поставило је спомен плочу на планинској кући „Даворин Трстењак, подигнутој на живописном брду „Дје= ду“, који је пок. Трстењак, као некадашњи костајнички учитељ засадио дрвећем са својим ученицима.

Ова скромна свечаност, великом учитељу и педагошком писцу, привукла, је велики број не само учитеља већ и грађана, који високо цене заслуге Трстењакове за њихово место. Свечаност је добила поред учитељског и народни карактер. Југословенско учитељ. удружење — извршни одбор, претстављали су претседник Иван Димник и секретар М. Лазић, секцију за Савску бановину Ђуро Логомерац, Хр. пед-књижевни збор др. Сигисмунд Чајковац, Удружење наставника грађан. школа Јосип Рукавина, М. учитељску школу из Загреба Салих Љубунчић, а бивше ђаке Трстењакове Глиша Тадић, народни посланик.

Свечаност је обављена 11 септембра. Њој је присуствовала и супруга пок. Третењака са унучадима. Свечаност је отворио говором Бранко Сикирица, школски надзорник, па је Павле Матијашевић, претседник среског друштва за Костајнички срез захвалио свима, гостима што су посетили ову свечаност и предао спомен плочу претседнику општине на чување. О Давориновом Ењижевном, педатошком и учитељском ра-

ду говорили су г. г. Димник, Чајковац, |

Рукавина, ЈЉубунчић и Тадић.

Истог дана увече „Иван Филиповић“, хор загребачких учитеља, својим одличним концертом, завршио је ову скромну али величанствену свечаност.

Спомен Ст. М. Љубиши откривен је у Будви 1: септембра уз велико суделовање околног становништва. Велики народни трибун и књижевник праве наше расе, који је наставио књижевну традицију Његоша и Мажуранића, био је један од највећих бораца за, просветне-добро својих Бокељаца и целог- југославенског народа у Далмацији. Његов политички и књижевно мисионарски рад, који га уздиже међу наше највеће

|радник и врени члан Ј. у. у,

расне људе, најзад је добио признање и на овај начин. Слава му!

Учитељ Анђелко М. Крстић добио је

награду Академије седам уметности, У износу десет хиљада динара. Као и многи учитељи писци, тако је упочетку запостављан п А. Крстић. Напослетку, ипак је. морало доћи јавно признање 3% њетов плодан и истински књижевни рад. Крстић је још пре балканског рата учитељевао на нашем класичном јуту и писао у „Цариградском гласнику“, па је за време.тога рата објавио више својих приповедака од којих му се сматра као најуспелија „Покојни Алија лулар“. Неко време не објављујући ни једну ствар, он се, најзад, јавља у „Мисли“ са приповетком „Оскрнављено братство“. У „Печалбаревој жени“ даје једно. право књижевно дело, затим даје „Вечито ружне“ ни, напослетку, велики роман „Трајан“. Крстић реалистички, чак натуралистички црта своје типове, околину. и друштвено миље југа. Он је у исто време националан и дубоко социјалан писац живота печалбара, работника и мученика нашега југа. И њетово књижевно дело ваља да нађе читаоце међу свима учитељима, ради упознавања рада свота друга по позиву, и живота и типова које је он давао у своме књижевном стваралаштву. Колеги Кретићу честитамо заслужену награду н желимо да још истраје у књижевном раду. Миладин Цвијовић. — 5 септембра је умро у Београду ранији управитељ основне школе „Краљ Александар 1", М. Цвијовић дугогодишњи просветни коме је једно време био и потпретседник. Покојни Цвијовић је свршио нижу гимназију у Г. Милановцу, а учитељску школу у Београду. Олужбовао је као учитељ у разним местима, увек тачан и предан своме позиву. Учествовао је у свима ратовима за ослобођење и уједињење, па је унапређиван све до чина резер. потпуковника и одликован више пута.

Поред рада у школи, пок. Цвијовић

|је активно сарађивао и у другим нацио-

налним и хуманим друштвима, као у „Стрељачкој дружини“, „Јадранској стражи“, „Црвеном крсту н „Народној