Учитељ

Педагогика Џона Дуја 179

неизбезно себично, нерационално биће које је подложно својим прохтевима. Зато је Немачка била прва земља која је завела опште и обавезно васпитање.

О циљу васпишања

Узимајући васпитање нераздвојно од прве демократске заједнице, Дуји поставља циљ васпитању да оспособи појединца тако да продужи своје васпитање. Стога Дуји при утврђивању васпитног циља циљ не тражи, ван васпитног процеса и да „му као таквом подреди целокупно васпитање. Он поставља мерило добрих циљева. Постављени циљ мора произилазити из постојећих односа: циљ се мора заснивати на добром познавању онога што се већ догодило. При овоме морају се узети у обзир средства и тешкоће стања у коме се нешто предузима. Теорије о правим циљевима наше делатности, вели он, често пренебрегавају ово начело, јер оне постављају циљеве који леже изван наших радњи, циљеве који долазе из неких спољашњих извора. Циљ мора бити еласшичан: он мора бити способан да се прилагођава околности. Вредност добро схваћеног циља јесте у томе, да га можемо употребити за преиначавање самих услова. Добар циљ води рачуна о садашњем стању ученикова искуства, поставља један пробни план педагошког рада, и има га стално у виду, али га мења према томе како се услови мењају. Споља намешнуши циљ води подвајању средства од циља, док циљ који се развија унутра у самој радњи, као план за њен правац, јесте у исто време и циљ и средсшво, тако да је разлика оба појма само ствар практичних разлика. Сваки је циљ средство за вршење радње чим се он изврши.

Васпишни циљ се мора заснивати на утшрашњим снагама, пи потребма, рачунајући овде првобитне нагоне и стечене навике дотичног васпитаника. Васпштни циљеви не смеју да пренебрегавају специјалне снаге и потребе васпшитаника. Циљ мора бити способан да се претвори у методу сарадње са снагама оних које учимо и васпитавамо.

Формулисање циља по Дују зависи од тога на шта се у извесном времену нарочито полаже. Много више тежи се у формулисању циља да се изради на основу недостатака и потреба садашњег стања. Дуји не узима један циљ, већ више циљева и формулише их у смислу извесних промена које би требало постићи у једном случају. Према томе, вели он није парадокс да извесна епоха или генерација шежи баш ономе у чему највише оскудева нпр. доба реакције жели више индивидуалне слободе.

Дуји разликује одште од Посебних циљева. Са општих циљева контролишу се посебни васпитни циљеви. Идући кроз историју васпитања налази три општа циља: развишак према природи, социјална корисност и културно лично духовно богаћење. Први Циљ значи развијање природних снага; социјална корисност као васпитни циљ значи култивисање снага како би појединац могао

12