Учитељ

Бугарска педагошка литература последњих десет година 215

стваралаштва и.. еклектизам. — Филозофија пак не живи само Логосом. филозофија је љубав према „мудрости“, жудња, тражење, а не просто „збрајање“ аргумената и проста класификација доказа. Праву филозофску душу обузима страст, патос, коју је Платон са необичном снагом изједначио са љубавним нагоном, са Еросом. Прагматички нагони Џемсови пуни су овога Ероса, па иако у њима нема Логоса, они су ипак прожети филозофским патосом, одуховљени племенитом стихијом чистог, некорисног и сасвим непрагматичког тражења. У Џемсу има чарајућу моћ баш та скривена сила, које он може бити није свестан и она условљава, ма како то чудно изгледало, супротности и многобројне његове позиције. Захваљујући сили Ероса, која се у њему налази, Џемс не може да се задовољи ни једном тачком гледишта која је у његовој свести. Тек што стане на једну тачку гледишта, он одмах осети њену нетачност, онда жури другој и у овом бацању на све стране, у овој неуморној трци за истином и постоји сва лепота и сва огромна Џемсова привлачност...

У филозофској атмосфери савремености, тако тешкој од схоластичких испарења емпириокритицизма, коенијанства, рикертијанства, иманентизма итд. Џемсов прагматизам се јавља као свежа струја чистог ваздуха. Ма каква да је била досадашња његова улога једно је јасно: сам прагматизам, због отсуства Логоса у њему, не може бити светац. Ерос у својој тежњи да рађа и ствара може бити оплођен само од Логоса. Само филозофија Логоса може да одговори на те уздахе и муке, којима је била препуна племенита душа прагматизма — В. Џемс.

СЛОВЕНСКИ ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Бугарска педагошка литература последњих десет година"

— од 5. Ставрева —

Наша педагошка литература после рата почела је потпуно да умире. Материјалне прилике, у које беше запало бугарско учитељство уопште, биле су такве да му нису давале могућности за ма какво подржавање књижевности. Учитељ је пак остао и даље добар читалац, али не и купац књиге. Зато се са великим ризиком приступало издавању педагошких списа. Често су штампане студије о општим педагошким питањима, а дела, макар мала и обимом и бројем, третирала су већином методичка питања. Узећемо пајважнија.

1. Најкрупнији педагошки рад у том периоду је књига проф. Д-р 1. Цоневљ. Теорил и пракшика на образованџието, 1929 год.

5 Види часопис „Учитолска мисљађ“, књ. 9—10, 1934 год. У.