Учитељ

1 ЖИВ, 3. Ставрев

У томе своме делу проф. Цонев излаже сва важна педагошка питања, па је искористио најновије педагошке погледе и огледе с овима везане. Прво питање, које је проф. Цонев ставио на расправљање, јесте суштина наставе. То је извео у одељку дидактичка телеологија. Суштина дидактичке телеологије расправља питање циља образовања. Ту је извршен преглед идеала образовања у прошлости и садашњици. Аутор препоручује енглеске и американске школе, јер су све оне у исто време и васпитни заводи. Проф. Цонев рачуна и са схватањима савремених педагога Дуја и Кершенштајнера, по којима је идеал образовања у животној заједници професионалног, културног и стваралачког рада. Проф. Цонев дефинише васпитни циљ овако: хармониски развијена личност, која поред снажног хигијенског рада у једној, саобразно подобностима, професији, служи народу и отаџбини и која ту налази своју срећу. Одмах за овим изложена су дидактичка средства: наставни програм и наставна средства са јаком применом принципа очигледности. Излажући образовно значење наставних предмета, проф. Цонев заступа моралну наставу, као нову дисциплину, која треба да нађе примену у нашим школама за опште образовање. У том циљу аутор препоручује да се наше гимназије развијају у американском духу, где предмети имају практично значење.

Други важан одељак књиге је дидактичка аналитика, која обухвата рад учитеља и ученика са телеолошког, хигијенског и методичког гледишта. Наставном методу посвећен је посебан одељак: Спољашни наставни метод (догматика и хеуристичика форма учења) и унутрашњи наставни метод (наставни пут, норме наставе и формални ступњеви). Као такав Лај у својим делима препоручује: посматрање, разраду (чулну и мислену) и примену.

У одељку Спољашна школска организација, аутор разматра питање образовања у претшколском добу. Његов пројекат система образовања је за нас овакав: 6 година основна школа, 6 година средња школа и 4 са вишим предметима, где долазе наука о друштву и учење о моралу. — Питања о јединственој школи, предметни или разредни систем, професионална оријентација и друга, расправљања су у одељку који говори о унутрашњој школској организацији. Напослетку, додирнуто је питање о управљању школама, о материјалном издржавању и надзору школа.

Књига проф. Цонева има прилог са угледним предавањима из свих предмета и за све врсте школа — основне, прогимназије и гимназије. — Како последњих година одговорна места у просвети у нас заузимају лица без икакве педагошке спреме, то дидактика проф. Цонева треба да буде столна књига многих школских инспектора и директора, а јако корисна и за учитеље основних и средњих школа.

2. Један прилог од вредности у нашој педагошкој литератури је дело проф. Д-рљ М. Герасковђ: Умствената рабоша на учениши вљ срђднишћ училица ошљ дидакшическо гледшце, 1923 г. У овом делу аутор излаже услове, који одређују умни рад уче-