Учитељ

Бугарска педагошка литература последњих десет година 217

ника у средњим школама. То су: 1) Психофизичке особине ученика, које треба добро да познаје средњошколски наставник. 2) Разред као органска целина. — Ту аутор испитује услове у којима разред потпомаже рад ученика. Ученици од 17 год. процењују, према проф. Гераскову, не само наставникова знања већ и његов метод и карактер. Од наставникове личности зависи мир и неред у разреду. 3) Психолошки типови. 4) Спољашњи услови, где долазе: породичне околности, школска организација, наставник и општи социјални услови. Разгледајући бедне услове под којима живе ученици, аутор је мишљења да настава треба да се саобрази тим условима. По аутору метод и такт наставников у средњим школама. имају велико значење. 5) Процес рада. По аутору, умни рад треба да буде колективан. Али не да се настава изводи у облику говора свима, већ да се целом разреду или групи ученика поставе задаци из разних предмета, које ће они решити заједничким напрезањем. Данас наше средње школе култивишу више егоизам него социјална осећања. Ту аутор излаже Гаудигове погледе на индивидуализацију образовања, па их критикује.

Ова књига има већу вредност, како по погледима који кроз њу провејавају, тако и због претресања рада наших средњих школа.

3. Не мали интерес претставља и дело Д-рђ Хр. Негенцовђ: Колекшивно вљаденсшвие вљ процеса на образованцето, 1927 г. Ради тумачења проблема колективног утицања у образовању Негенцов дели свој рад на четири дела. Први део је: Карактеристика психологије маса; други део: Развој колективне свести у деце; трећи део. Карактеристика психологије и социологије разреда; четврти део: Паралела између индивидуалног и колективног рада.

Колективна свест у деце се оцртава: 1. У претшколско доба — до 7 год. Најмања деца испољавају дружељубље, већа у тежњи да узму учешће у заједничким играма, реду и дисциплини. 2. У добу пре пубертета — до 14 год. Колективна свест јако се испољава у осећању другарске солидарности, цењењу другарског мишљења итд. Група у целини апсорбује дете. 3. У добу пубертета. Колективна свест испољава се у тежњи да буде фактор, да има власт, да буде цењена од других. Друштво одраслих више не задовољава дете и оно ствара своје друштво у коме се његова личност испољава.

После овога аутор излаже психологију разреда, као најобичније дечје групе, кроз који може да се осветли проблем колективног утицања у процесу образовања. Разред, по аутору, није гомила већ личност са одређеним својствима, са својим духом, владањем и способношћу. Аутор износи две врсте услова за формирање разреда: спољашње и унутрашње. У спољашње долазе: околна средина, социјално групирање из кога долази дете, породица, школа, организација за младеж и околности у којима разред живи. У унутрашње услове спадају: обичаји, норме, идеали и односи између група у разреду. Напослетку, аутор излаже и улогу учитеља у колективном утицању. Ту љубав има највећу