Учитељ

218 3. Ставрев

вредност, љубав према деци и раду и др. За колективно утицање се може рећи да није подједнако за сву децу, за оба пола, да није подједнако у разним узрастима, већ да и оно има различите степене развоја. |

4. Заслужује да се помене и дело Пенчева, гимназиског наставника у Казанлуку: „Сљвременни педагогически исканил“ 1923. г. — Књига обухвата пет поглавља, у којима се излажу најважнија питања која занимају савремено друштво. У другом поглављу аутор излаже питање радне школе. Реализовање радне школе, по аутору, као народне и државне школе изискује велика средства, па ће она остати само једна утопија. У трећем поглављу аутор излаже реално и класично образовање и тражи, да се класично образовање појача. У четвртом поглављу излаже се опште и стручно образовање. Аутор је мишљења да се средње школе треба да реформишу саобразно индивидуалности ученика, па предлаже четири типа средње школе: 1!) уметничко-техничку, 2) класичну гимназију, 3) полукласичну гимназију и 4) реалну гимназију. Пето поглавље је посвећено историском развоју положаја наставника, принадлежностима, сталности и др. Пенчев каже, нека се тражи од наставника рад, али да му се гарантује добра награда и правичан положај у друштву.

5. Од истог аутора је и критика: „Сљвременни училшцни задачи“, 1922. Писац полази од става, да је најздравији онај школски систем у једној земљи, који потпуно одговара потребама епохе, па онда излаже питање о реорганизацији школа на основи способности ученика. Затим Пенчев разматра питање о задатку наставника приликом избора будуће професије поверене им младежи.

6. Питање школске дисциплине излаже се у брошури: Училалцна дисциплина и неннишљ срђдешва, коју је написао Хр. Петев, околијски школски инспектор. Брошура има два дела. У првом делу аутор излаже различите погледе на школску дисциплину: интелектуалистичке школе чији је претставник Хербарт, школе слободног васпитања чији је претставник Л. Толстој, школе природног васпитања чији су претставници Русо и Спенсер и, напослетку, школе са ученичком самоуправом. Други део излаже средства школске дисциплине. Одмах затим излаже питање, како се дисциплина може да преобрати у самодисциплину и, напослетку, говори о учитељевој личности, која је главни фактор за успех васпитања и наставе. Књижица садржи доста мисли од вредности и поткрепљена је многим примерима из наставне и васпитне праксе пишчеве.

7. Питање васпитања порочне младежи расправља мала брошура: „За принудителното вљзиштание на порочнаша престжупна младежљђ ошљ Влад. Н. Аврамовђљ. Брошуру је издало друштво за борбу са преступима у 1925 г. То је прва књижица, која излаже ово важно питање. Прво је изложен кратак преглед овога питања у иностраним земљама, па онда и у нашој земљи. Писац истиче гледиште, да држава треба да прикупи у нарочите васпитне заводе сву децу чији родитељи не желе или не могу добро да