Учитељ

259 АМеивко Смиљанић

ХМГ О хранљивости крушке

Пре него што почнете јести јабуку шта с њоме радите; — Љуштимо је. Зашто то радимо. — Здравије је. Да ли нас кора од јабуке храни; — Не. Зашто» — Тврда је и мучи нас по стомаку. А да ли је нама непријатна кора од крушке као кора од јабуке. — Није. Зашто нијег Зато што је мекша. Да ли је мирис крушкине коре пријатан Да ли нас кора од крушке мучи по стомакур Не. А кад је опасно јести кору од крушке» Шта треба да радимо пре него почнемо јести крушке» — Да их оперемо. Од које воћке не треба да једемо љуску а од које можемо јестиг — Не треба јести кору од јабуке, а од крушке можемо онда када је чиста. Да ли, децо, знате о томе неку пословицу које воће треба љуштити, а које не треба. Ако нисте чули, ја ћу вам казати.

— Ољушши јабуку, нека је. колико орах, а крушку немој љуштити нека је колико шоварг Кажи ти. Ти. Шта је товарр

ХМИ Обрада слова „к“.

Шта раде деца кад је лепо време у дворишту» — Играју се. Којих животиња има у дворишту» — Патке, ћурке, гуске, кокоши.

Децо, данас ћемо разговарати како се мала Каја забављала у двориштур __ Бил

Пазите, сад ћу вам то причати.

Која није био код куће Његова сестрица Каја узјахала његовог коња, па га шиба, да одјури до улице да је виде деца. (Показати за то нацртану слику).

Јаше Каја хата, а он само у месту климата. Од тога климатања поплаши се једна кока која слети из кола са сеном и поче кречати:

Ко-ко-да, ко-ко-да.

У суседном дворишту закукурека петао, а и Кајин му певац из дворишта одговори:

Ку-ку-ри-ку-у. .. А она кока је једнако крекала: Ко-ко-да ко-ко-да...

Хајде ти испричај нам ко је отишао од кућер — Која. А ко се попео на Којиног хата» Каја. Шта је Каја радила» — Климатала се. Шта се од тога по-

плашилог — Кока, Како је викала» — Ко-ко-да, ко-ко-да... А како је викао суседни петаог — Кукурику. А шта је Којин петао радиог — Одговарао му је: Кукурику...

Који се глас чуо у почетку кад је кокошка кокодакалар — Глас „к". А Који се чује у почетку кад је певац викао2 — „К“.

Који се глас чује кад квочка зове своје пилићед — К,к,к... А када би

се тај глас нацртао шта ће онда бити» — Слово „к“.

Шта бисмо могли данас учити»

— Данас ћемо учити слово „к“.

Децо, извадите букваре. Шта је овде насликанор — Кола. Шта ради кока ако кола дуго стоје у дворишту напуњена сеном» — Носи јаја у колима. Шта имају кола — Точкове, руду, таваницу, лотре, седишта Шта има на точковима» — Осовина, паоци шине. — Зашто ће шина око точкова; — Да се не лижеи не троши дрво. Шта је то кад изговарамо „кола“> — Једна реч. Подели на гласове. Који је први, други глас и тд. Смислите ми неку реч која почиње са гласом „к“. Растави је на гласове. Измислите ми неку реч где је глас „к“ у средини. Сад смислите неку реч у којој се чује глас „к“ на крају. Шта је то кад изговорим „к“» — То је глас. Хајде опет један нека растави реч „кола“ на гласовед — К, о, л, а. Испишем на таблицрте к о л а.Фиксираћу опет гласове

везујући их за црте. Који се први глас чујег А други, а трећи, а четвртир Које смо гласове — слова у овој речи учили» А које нисмор

о ла

Па шта је то кад изговоримо „к“> — Глас А кад за њега нацртамо шару шта не онда бити» — Слово „к“. Пазите, децо сад ћу вам нацртати штампано слово „к“. (Потписати је присталица учења прво штампаних па писаних слова. Ово базира на искуству, а и експериментом је утврђен приоритет штампаних слова. Свестан сам да су многи наставници супротног гледишти под утицајем навике да се прво уче писана па штампана слова).