Учитељ

234 Библиографија

Библиографија (Прикази књига и часописа)

Филозофија и општа педагогика са помоћним наукама

А) Домаћа књижевност

Рг. Зберап Мансеујс: рготевог ишуегх ега и 2Хасгеђи: Озпоу! пазе 5које, Хастеђ 1934, зг. 80, з!г. 32, ф!п. 8. Врнојека „5Које гада“, 5у. 1, цгедије Затћ Бјибпас. Мак!ада А. Вгизћпа, Хастеђ Шса 17. — Професор педагогике г. С, Матичевић наш је истакнути педагошко-научни радник. Ова његова, на изглед мала, педагошка студија претстзвља један педагошки рад од веће вредности, јер говори о оним проблемима који интересују свакога нашег читаоца и свакога културног човека. По самој ауторевој изјави, он је овом књижицом имао намеру, „да у првом реду за информацију и потицај учитељима, а онда и за потицај и на размишљање нашим родитељима изнесе у главним пртама бит и значење а тиме разсвјетли и методе рада онога што се данас назива „нова“ или „модерна“ школа“.

У одељку „Жеља и потреба упознавања нове школе“, која „за родитеље и ширу јавност углавном значи једну велику непознаницу“, писац нас укратко упознаје са основима модерне школе, са битним развојем науке о васпитању и констатује, да се ова налази „пред проблемом формирања траженог, ишчекиваног, новог, модерног човека, п тог модерног човека и нема још, он и сам себе тражи“. Зато писац, према таквој ситуацији у васпитној науци, излаже критички и програ матички мисли о новој школи. Питајући се: „О којој се школи ради“ — аутор одговара: о основној, средњој и вишој. Разуме се, када је реч о „идеологији новог човека“, да се ту говори и о негативним и позитивним њеним странама. „Савремени дух и човјек је прије свега плод природних наука и њехове примјенс, технике и индустрије!“ Говорећи о „Идеологији нове школе“, писац је налази у неколико појмова или лозинки, а то су: „Природа, живот, човјек, дожиљај, изражај, култура, рад, стваралаштво, умјетност, слобода, индивидуализам, оптимизам, филантропија, социјалност, морал, вера, национализам“

Закључак ове дивне књижице, за коју можемо пожалити што није опширнија, могао би се свести на ове ауторове речи: „уз помоћ идеологије нове школе моћи ћемо се пробити и кроз лабиринт њене феноменологије“. Овим се још једном јасно подвлачи мисао: да се без удубљивања у идеолошке основе васпитања не може правилно разумети појам школе и рада у њој. Зато се ова студија топло препоручује.

Занћ иђипаес: 5којвбуо 1 рговујеса и Сећовоуаској (5 озобинт ођагот па редасозки 1 бКкојзКки гегогти), Харгеђ 1934, зг. 80, зг. 88, сепа 16 ап., зу. П-Ш. ВабНогека „ЗКоје гада“. Досадашњи педагошки књижевни рад г. Љубунчића претставља читаву малу библиотеку и његова плодност као писца може се само поздравити. Г. ЈЉубунчнћ се бави савременом педагогиком. Да не наводимо његове друге монографије из педагошке области, али ми морамо поменути његово веће дело „Матерински језик, методика радне обуке за осмогодишњу основну и грађанску школу“, у коме је изнет оглед методске реформе досадашњег разумевања ове наставе и њеног извођења.

У књижици „ЗКкој5ћуо ! ргозујеја пи Сећовјоуаској“ у „Џуодпој пјес!“ износе се побуде за састављање њено, прво, што је Чехословачка уистини културна лржава, јер је дала од кнеза Растислава преко Хуса, Коменског и Палацког до Мај сарика читав низ великих културних бораца и стваралаца, друго, што се развопедагошке мисли у Чехословачкој изводи у националном духу и, треће, што Југословени, као словенски народ, треба да се послуже чехословачким примером, стварају сопствену националну педагогику и тако се ослобођавају духовне зависности од европског запада, нарочато немачке филозофске и педагошке-мисли.