Учитељ

Социјална улога школе 245

Главни услови, који у извесној мери обезбеђују корисност и

правилност селекционог рада школе, укратко речено ови су: 1. Школа, као главни селекциони механизам, мора да буде приступачна свој деци. У интересу одабирања најдаровитијих лица из целокупног друштва, потребно је да сва деца ступеу школу, а не само деца појединих сталежа или група. Можда се низ највећих талената налази баш у тим слојевима, којима је школа неприступачна. Без „реактива“ школе њихови се таленти не могу јасно ни испољити, ни развијати. У таквим условима они ће пропасти без икакве користи за друштво. Да тога не буде, нужна је општа обавезна настава за сву децу.

2. При самој селекцији ученика или студената, шј. при оцењивању њихових способности, задржавање једних а пропушшање других, најмање се сме руководиши неким нарочишим мотшивима личних симпашија или антшипатија, мотивима који су основани на случајним, користољубивим шшд. околностима. Нарочито је штетно и недопуштено задржавати самосталне, поносне и карактере од инцијативе (осим случајева јавне антисоциалности и преступности омладине). Њих задржавајући, а пропуштајући „лакејске“ и „удворичке“ типове, наставник самим тим потпомаже дегенерацију командних слојева друштва, с једне стране, и социално незадовољство, с друге стране.

8. При селекцији шреба се руководити само личним Ссвојсшвима ученика, а не заслугама њихових родишеља пли предака, не њиховим социјалним положајем, нат ушицајем и богашствима њихових сродника шид.

4. При селекцији треба рамунатши у обдарене не само оне ученике пли студенше, који испољавају способности у свима изучаваним дисциплинама, већ и оне, који испољавају извесну неспособност и несимпатију према једним предметима, али у исто време показују изузетну шаленшованост у другим предметима. Социјално је штетно, зато и недопуштено, затварати пред таквима школска врата ради даљег развића, задржавати их или их искључивати из школе, као „неспособне“. Као што је раније показано, такав метод значи отимање од друштва „једностраних“ талената, који су му тако исто потребни, а можда и више од „енциклопедиста“. То су најважнији услови, нужни да би школа, као оруђе селекције и распоређивања индивидуа по друштвеној пирамиди, давала позитивне, а не негативне резултате.

3

Просветно-образовна улога школе је њена друга главна функција. Целокупан школски систем, узет у целини, претставља један социјални апарат за распростирање знања и искуства, која су накупљена у току векова у средини чланова датога друштва. Знање и искуство су били, остају и биће главна човекова оруђа у борби за одржање и за прилагођавање последњег његовим по-