Учитељ

244 11. А. Сорокин

стране, и бунама и метежима у „низинама“, с друге стране. Такво одабирање ствара социјалне кризе и друштвене невоље.

Или да узмемо други обичан пример. Међу ученицима често има лица која су неспособна за неке науке, али су зато изузетно талентована за неке друге научне дисциплине. Невешти наставници често „шкартирају“ такве ученике: дају им искључиво рђаве оцене из дисциплина које им не не иду одруке, остављају их да понављају, па их онда, као „неспособне“ искључују из школе. Шта се добија од такве селекције» — Ништа друго до некорисно губљење за друштво, можебити, читавог низа нарочитих талената за неке области, талената који су избачени из школе и који тако нису добили могућност да се развију. Наставници од смисла тако што не би урадили, јер човек није дужан да буде „енциклопедиста“; неспособан за једно, човек може бити необично способан за друго. Пушкин и Бајрон имају право да буду незналице у математици, и обратно, Дарвин или Хелмхолц имају право да буду глупи за уметност и поезију. Од тога се велика вредност ових лица за друштво никако не смањује. Друштво само добија, ако оно помогне сличним лицима да развију своје способности у области свога дара. Нама је познат врло велики број људи, који су у току школовања били изузетно неспособни за низ предмета, па су због тога искључени из школе. На срећу, низ других подесних услова учинио је да они испоље своје урођене таленте. Али ко опет зна колики је број таквих лица некорисно пропао, истеран из школе због „неспособности“, немајући подесне услове да развију свој дар у ваншколским околностима! Још штетнији се резултати добијају, када се селекција у школи врши по чисто случајним и личним мотивима наставника селекционара: када, на пример, наставници задржавају или искључују сва лица, која им због нечега нису у вољи, или се на сваки начин старају да истакну своје љубимце, иако за то немају никаквих објективних чињеница.

Наведени примери показују каква може бити корист или штета од селекционе улоге школе. Ако узмемо у обзир све сличне услове, ако обратите пажњу на то да десетине хиљада школа врше из дана у дан, из године у годину, такво одабирање, онда ћете појмити огромну улогу школске селекције. Од њеу великој мери зависи распоред индивидуа у друштвеној пирамиди, састав и карактер виших и нижих слојева друштва, а преко тога и карактер друштвеног живота. Наставник, стављајући ученицима оцене, те једне ученике истиче а друге шкартира, одлучује не само личну судбину таквих индивидуа, већ и сам постаје једно „селекционо сито“, које утиче на састав свих друштвених група и на све стране друштвеног живота. Зато је и разумљива сва одговорност рада наставника или професора, с једне стране, и неопходна максимална пажљивост приликом оцењивања ученичких успеха, с друге стране, која не сме да се руководи обичним мотивима, већ разлозима друштвене користи.