Учитељ

Социјална улога школе 943

од средње ка вишој, — па после завршене више ка низу научних степена: магистра и доктора, тим се он сматра за способнијег и употребљивијег да заузме „виша“ и „боље плаћена места“ а тако му се отвара већи број врата, кроз која се иде за разне положаје у друштву. То се види у свима друштвима. У сваком друштву школа игра улогу „сита за одабирање“. Својим сведочанствима, дипломама и оценама, школа узима велико учешће у послу размештања индивидуа по разним слојевима и професијама социјалног организма. „Шкартирани“ овим „ситом“, по општем правилу, принуђени су да остану у нижим слојевима социјалне пирамиде; они се упућују у професије које траже мање квалификације, углавном, у професије мускуларног рада. Они пак, који су просејани кроз низ „сита“ школског система, који су савладали препреке основне, средње и више школе, по општем правилу, одређују се за вршење функција и радова који су сложенији и који траже више квалификације, али који су и боље плаћени и где је рад „умни“, а не „мускуларни“. Из овога јасно излази то, што ја разумем под „селекционом“ функцијом школе, коју често не види већина људи. Према овоме лако је видети да ова улога школе има огромно значење и да ничим не уступа својој „образовној“ или „васпитној“ улози.

Кад тако ствар стоји, онда није тешко схватити сву животну важност ове улоге школе; прво, ту корист, коју школа као селекциони апарат може донети друштву када је правилно заснована и, друго, ту огромну штету, коју она може да почини ако Це неправилно организован школски селекциони апарат.

Да се задржимо мало дуже на другој тачци. Селекциона улога, коју школа врши још не гарантује позитивност и корисност ове селекције за друштво. Селекција, или одабирање, може имати различити карактер. Вртар, који спаљује коров и оставља да се плоди корисно поврће, врши одбијање једне врсте. Вртар, који обратно поступа, врши одабирање друге врсте. Исти је случај и са школом. Користан или штетан каракшер њеног. одабирања зависи од тога, каквих квалишетша п какве врсше личности она сматра за „добре“, а какве за „рђаве“ ученике. Ако, рецимо, за добра по владању она сматра лица која су сервилна према наставницима или према школској управи, личности „лакеј“ ског“ типа, који увек теже да у свему угоде силницима овога света, а сву децу са самосталним карактером и начином мишљења, децу горду, која нису лакејска већ нешто бујна, сматра за децу „рђавог владања“, онда ће школа очевидно пропустати првенствено личности првога типа, а задржавати децу другог типа. Одабирање такве врсте напослетку ће довести дотле. да се виши слојеви и квалификоване професије попуне углавном „каријеристима“, „лакташима“, мало индивидуалним и несамосталним личностима; у „низинама“ пак окупљаће се јаким бујни елементи, поносни и самостални. Лако је увидети сву штетност од таквог „одабирања“. Оно води изопачавању и слабљењу власти, с једне

И