Учитељ

Појимање гласа 311

рнапји тејофсал зе јо5 т5и рођрипо 5јодн. 5а геекзоозке јаске ојеф ја пезитпјуо је, да је једпоутетшепо исепје Чатратшћ 1 рзашћ чјома 1 Те5ко 1 песен зћодпо. 5!уаг је ц (оте: 15оугетеш гад и Фуа гагпа ргауса 2аћјеуа од дејеја уенко паргехапје, розјо зе и пјесоуот то2оп одтаћ зјуагаји дЧуе Фопипате, Које једпа агири зјађе. Хајо је, ро тоте пибепји, ргаушије росен зато 5 једпшт јекафот -— ђ]о Чатрапшт, БИо разапшт, а пе и 1510 угете 5 ођа текзја. РНапје 5 Којип чјоушта (геђа росен ђикуагаки пазјауц, 24511дије розеђпо дегајпо гагтаапје.

ШКОЛСКИ РАД

Појимање гласа

— Од Цветка Ђ. Поповића, проф, Учитељ. школе у Јагодини —

Појимање гласа или како се обично вели „давање појма о гласу“ је врло важна радња у првом разреду и изискује доста наставничке умешности па да се добро изведе. За дете реч није сложена; оно не осећа њене саставне делове — гласове. Да дође до тог сазнања потребан је брижљив и смишљен рад. — Већ од првих дана треба у почетној стварној и језичној настави искористити сваку прилику за уочавање и изговарање појединих самосталних гласова било из природе, било из људског говора. У току рада такве се прилике често пружају. Важно је, да је наставник свестан значаја тих момената и да их правилно искористи. Уочавајући и изговарајући тако узгред неке гласове, ученици могу том приликом научити и израз „глас“ асоциран за те гласове и у разговору и причању да га примењују. На пример ако смо разговарали о пчели и спомињали који се глас чује кад лети и ученици ће доцније, кад буду понављали о пчели, говорити, да се при њеном лету чује „глас 3“. Слично ако је у некој причи било дозивања на пр. „б, Јоване“, или „6, Јоване“ при препричавању ученици ће те гласове лепо отегнуто изговарити.

Уз ово узгредно уочавање појединачних гласова, у почетној стварној и језичној настави узима се као почетак припреме за почетно читање разликовање лица, животиње, биљке, ствари и њихових слика и речи. Погрешно је што неки узимају све ово као једну методску јединицу и све обраде за један или два часа рада. Такав начин рада противи се дечијој природи запажања и памћења. Потребно је да се сваким овим појмом (ствар, биљка, животиња, лице) занимамо дан-два са једновременим разликовањем од његове слике и његове речи. Разуме се да се сваки овај појам обрађује тек онда, кад је претходно већ обрађен известан број његових индивидуалних објеката. Илузорно је обрађивати појам биљке, ако деца нису раније појединачно опажала неколико биљака. —