Учитељ

Библиографија 917

ко од ових писаца није прочитао ни редка. Преглед, осим Коменскога, не наводи ви једнога словенског педагога. То је велики пишчев грех, који он мора поправити.

Да не улазимо даље у приказивање Прегледа историје педагогије и да завршимо. Преглед је непотпун, скраћен извод и тешко да може правилно да оријентише ученике учитељских школа у историји педагогике. Зато се он мора изнова да прерађује у другом издању, да би одговорио својој намени.

М. Р. М.

Василије А. Пејхељ, професор Учитељске школе: Општа педагогика «елементарни курс), Кратујевац 1934, ср. 80, стр. 160, цена 25 дин. — Као наставник педагогике у учитељској школи, г. Пејхељ је свакојако осетио недостатке савремених уџбеника за почетнике у педагогици, па је начинио покушај, да од «своје стране, својим ученицима и осталим печетницима у области наставе и васпитања, дакле, у. области педагогике, да у руке једно боље, савременије и популарно написао делце. За то се на свима страницама ове књиге види да је она намењена почетницима у педагогици и да је садржина њена углавном диригована програмом за овај предмет у учитељским школама.

Друго је питање, да ли је програм за педагогику, који важи сада за учи"тељске школе, у потпуности обухватио све оно што апсолутно мора да зна сваки учетељски кандидат. То је ствар нове дискусије. Али, када се тај програм узме за базу — овде је сигурно 909 материјала који програм тражи — онда се аутору многе ствари морају опростити, јер их је често писао и мимо свога педагошког уверења, па то важи и за ову књигу. Што је најважније ова Опшша педагогика не улази дубоко у поједине проблеме, свакојако из бојазни да ствари не буду довољно јасне. Али писац се трудио, да као популаризатор педагог, све ствари јасно и разумљиво, а доста кратко претстави. Од највеће вредности за саму књигу је истицање друштвеног момента и социјалног циља у васпитању.

Раније делце г. Пејхеља Нова школа служи овој Општој педагогици као добро допуна, те их сваки почетник у педагогици треба да има на своме радном столу.

Они пак који су у педагогици прешли елементарни курс, могу се у начелу и не слагати са ауторем, али ће наставници педагогике најбоље увидети вредност „ове књиге ако јеи на пракси опробају. Спајање закључака теорије и праксе, даће најисправнији суд о овој књизи, на коју сада само скрећемо пажњу наших чи-

талаца. М. Р. М.

Мега Зеејп-Ећгнећ: КојекНутш гад и заугетепој 5Кон, Гагтеђ, 1933, -зт. 80, зг. 72, фи. 15. „Моуа редавогја“. Мшегуа — Дастеђ. — Издавачке предузеће „Минерва“ почело је са овом књижицом издавање своје мале библиотеке „Нова педагодија“ у циљу: да наставнике, школску и ваншколску омладину и родитеље који ниси задовољни садашњом школом, упознаје са теоријом и праксом педагошко-школских покрета на западу (првенствено код Немаца). Зато и сама г-ђа В. Штајн изрично каже у овој својој првој књижици следеће: „Овим се незадовољвим елементима обраћа ова књига, јер ти елементи имају у себи ону динамику, којом се могу промијенити постојеће форме школе, које су постале несугласне са фактичким потребама друштва.“

Имајући у виду само „незадовољне елементе“ (ми бисмо рекли да је то једна велика погрешка и за само издавачко предузеће и за ствар којој г-ђа Штајн служи, јер идеје имају да излрже у друштву велику борбу за признање, „те се зато оне преко књига никада не презентирају само једном делу друштвае већ целом друштву) — ауторка је покушала да изнесе у овоме своме раду нршто друго, а не оно што наслов књижице каже. У наслову је реч о колективном каду у целокупној савременој школи, или у оној савременој школи где су деца аетивирана, у активној школи, која се не само садржином свога градива, већ и методом разликује од пасивне или несавремене школе. У књижици се говори само о чберлинској школи по „пројект“ методи, па би наслов књиге тако требао и да гласи, јер у савременој школи, поред „пројект“ методе, постоје и друге методе које раде „колективним радом“ у школи.