Учитељ

О моралистичкој педагогији 323

са светом и за вредност тога спора полазна тачка је од највећег значаја. Сасвим се друга слика добија о свету и једно сасвим друго процењивање света када се поступи рационалистички него када се поступи етички. Битна се разлика овде састоји у процењивању човека од стране човека. Јер најважније није слика света него слика човека, слика о човеку коју ја сам себи чиним.

Ако ја гледам свет са очима рационализма то ћу ја и све своје ближње и уопште све људе сматрати у суштини за рационалне и њих према томе процењивати, да ли они и у коме обиму задовољавају захтеве разума. Сасвим се друга слика добива о бићу човека на основи једног етичког посматрања. То је све тако јасно да о томе није потребно даље говорити. Важно је на то указати само због тога да би се разумеле разлике у мишљењу и спорови међу људима. Те разлике постоје само због тога јер постоје пре свега различитости полазне тачке и основе суђења. Ако сам ја наиме сам нпр. у главном рационалист онда ће ми бити главна ствар изображавање разума, просвећеност и све оно што са тим стоји у вези, нпр. учење речи и чињеница, велико знање, које треба да се манифестује у једној по могућству интелектуалистичкој форми.

Противно томе моралист и етичар виде и процењују битно друкчије. За таквог није важно прибављање по могућству више материјалног знања и појединих чињеница него то да се образује воља и спас човека јер он види у њима праву вредност човека. До сада заправо није још продрло то мишљење о образовању воље. Само је можда оно меродавно у свима формама које се односе на националну педагогију јер између идеје воље и нације постоји тесна веза.

Разлика између образовања разума и воље. — Даље образовање воље се ипак мора сасвим друкчије изводити него образовање разума. За ово се посдедње могу много лакше поставити општа правила, оно се у своме развитку може много јасније поделити у ступњеве, најзад за образовање разума могу се много боље навести сасвим једнозначни циљеви него за образовање воље. Уопште ми изгледа да је разум много више способан за васпитање, нарочито с обзиром на утицаје споља, него воља. Уколико је нека воља јача, утолико ће она јаче тежити да се отме васпитним утицајима. Људи изразито. јаке воље уопште нису згодни објекти васпитања. | |

Из свих тих разлога је јасно, зашто наука о васпитању воље уопште није тако богато и тако јасно изображена као педагогија разума. Јако је важно да човек буде начисто и са далекосежном разликом између образовања разума и образовања . воље у односу на форме. — Као што је познато један од најтежих задатака свега васпитања јесте питање средстава васпитања. — Углавном су:већ позната образовна средства разума. Чак су постављена и општа правила о њему. Најлепше је то као што је . познато учинио Платон у својој „Држави“. — Додуше овде. се додирују и питања образовања воље и осећања, али: право систематско излагање форама и средстава образовања ипак се у-

216