Учитељ

Научне и прак. користи од употребе тестова интелигенције 411

Онда ће се моћи боље оценити показани успех и уложени напор да се успех постигне.

Да поменемо још једно поље примене ове скале тестова: избор деце за даље школовање и саветовање приликом избора позива. Скала испитује претежно оно што зовемо општом интелигенцијом. Ова је очигледно потребна за свако даље школовање после основне школе. Могло би се на први поглед рећи да скала не би била од неке користи за одабирање оне деце која не продужују школу већ одлазе на разне занате. За поједине занате се траже специјалне способности. Али чак и кад би се претпоставило да се специјалне способности ван опште интелигенције јављају врло рано, и онда би било потребно познавање и опште интелигенције. Међутим изгледа да се само неке специјалне способности јављају врло рано. Такав је случај са музичким талентом на пример. Али и у том случају је потребно познавати општу интелигенцију детета. Због непознавања и овог фактора људи се често чудили откуда то да се многи рани музички таленти касније сасвим угасе. Међутим знамо да „деца чуда“ као музички таленти, ако су просечне интелигенције, не могу постати уметници од неке вредности. Само таленат удружен са високом општом интелигенцијом постаје велики уметник.

То што важи за музички таленат као специјалну обдареност важи и за остале специјалне дарове. Нешто слично имамо и приликом избора најобичнијих заната. Има заната у којима се може постићи успех и са мање интелигенције, док има заната у којима је поред специјалне спретности за ту врсту посла потребан и известан степен отшште интелигенције. Може се рећи да у овом смислу постоји донекле и спонтано одабирање људи за различите занате. Тако смо утврдили, истина не на тако великом броју деце да би налаз важио као дефинитиван, да су деца извесних занатлија, дакле и саме те занатлије, као група нешто бистрија од деце друге врсте занатлија. На пример деца електричара, бравара, графичара, ливаца, пушкара и др. као група су нешто бистрија од деце кројача, опанчара, казанџија, бербера, обућара и других) Они који саветују децу приликом избора заната морали би водити рачуна о овој чињеници, на коју већ и само природно одабирање указује. Психолошка анализа појединих позива довела би нас до исте чињенице.

И за културно и за материјално напредовање једног народа од неоцењиве је важности проналажење и подизање његових даровитих синова. Колика се важност придаје том одабирању у напредним земљама види се из раније наведеног случаја одабирања 1000 најдаровитије деце у Калифорнији. Није се жалило да Психолошки институт Станфордовог универзитета утроши само на посао око одабирања те деце близу 50.000 долара (више од два милиона динара). Не би се могло рећи да Америка оскудева у одличним научним и културним радницима сваке врсте,

9) Види одељак: Интелигенција ни варошки друштвени редови, стр. 204—214 у наведеној пишчевој студији.