Учитељ

-410 Др. Борислав П. Стевановић

ни по садржини не знамо да ли их деца могу сварити. Треба само узети коју било читанку за децу наше основне школе па је упоредити са неким тестовима Бине-Симонове скале који су утврђени за различите узрасте наше деце. Наићи ћемо на појмове, као и моралне и социјалне ситуације претстављене у многим причама, песмама и чланцима, које су деца у стању да схвате тек на узрасту од дванаест година, можда не ни онда, иако су ти чланци и приче предвиђени за децу од десет, девет или осам година. Али се понекад наиђе у тим читанкама на ствари које неће бити јасне ни одраслима. Тестови разумевања појмова, "одређени инвентари дечјег речника, тестови који испитују способност да се схвате разни односи међу стварима, тестови генерализације, одређени су искуственим путем за степенице душевног развоја које се јављају на различитим узрастима. Треба само упоредити тестове тих узраста са оним што се у многим читанкама тражи од деце истих узраста. Једна психолошко-педагошка анализа свих дечјих уџбеника код нас на основу методе тестова, наравно за ту специјалну сврху проширених по обиму и разноврсности, била би ванредно корисна за нашу народну просвету, можда много кориснија него и најдубље расправљање о оним „апстрактним стварима које имају мало изгледа да ће моћи изменити што у нашем школском животу.

У области наставне методике такође се могу корисно применити тестови интелигенције. Не можемо објективно доказати или проверити преимућство једне наставне методе над другом, ако обе методе не пробамо на двема једнаким групама ученика, на пример у два паралелна одељења истог разреда. Оба одељења морају бити једнака и по интелигенцији и по претходној спреми у наставном предмету из кога желимо да вршимо оглед. Инте„лигенцију меримо тестовима интелигенције, спрему меримо на'ставним тестовима пре и после рада са две различите методе. Тек пошто знамо интелигенцију обеју група ученика и знамо њихову спрему пре огледа, можемо објективно доказати која је од предложених метода боља. Тек онда можемо знати да ли је постигнути већи напредак у једном од два одељења последица боље методе. (Разуме се да и остали услови рада у оба одељења морају бити бар приближно једнаки.) Да ли је икад тако испробана вредност једног одређеног буквара или вредност једне рачунаљке на пример»

Да поменемо и област школског надзора, у коме би се тестови интелигенције могли искористити. Правично оцењивање наставникова успеха у раду имамо тек онда ако се узму у обзир сви услови под којима је успех постигнут. Тачно познавање мен"талитета деце са којом је наставник радио значило би и ближе познавање уложеног труда од стране наставника. Када сваки ученик има свој лични лист у коме је поред осталих података назначен и његов умни количник, није тешко надзорнику или „инспектору да за кратко време прегледа све ученичке листове и „утврди отприлике ниво менталитета целог разреда или школе.