Учитељ

Научне и прак. користи од употребе шестова интелигенције 409

тежно немачка педагогија, и то често стварана по узору учења само једног немачког универзитета. Јесмо ли ми збиља најсличнији Немцима, једином од свих осталих културних народа на свету» М јесу ли наша деца баш једнака са немачком децом» Баш и да јесу, то нико никада није испитивао ни утврдио. Сада имамо једно средство помоћу кога можемо поредити наше дете, бар у интелектуалном погледу, са децом свих народа на свету. Јер готово сви народи света су до сада извршили ревизију БинеСимонове скале према менталитету своје деце. Довољно је упоредити са осталим скалама нашу ревизију скале, ма да ће се она морати још једном ревидирати, па да се види како наше дете стоји интелектуално према осталима, и за шта је оно све способно. Колико је тек корисно видети за које ствари оно није способно. Кад се још зна да неуспех наше деце у извесним тестовима не значи урођену већ стечену особину, онда би наставни програм и наставни упути имали да нагласе неговање тих. особина и способности ако се мисли да ће нам оне бити корисне. Да наведемо из своје раније експерименталне студије један пример неспособности наше деце у односу према деци других културних народа. Наша деца су слабија у решавању ручних проблема и уопште у проблемима техничке природе. Она су слабија и у језичном усменом саставу (свакако и у писменом). Тамо) је изнесено да узрок ове слабости наше деце лежи више у недостатку мануелног и језичног васпитања код нас него у некој њиховој природној неспособности. Та претпоставка се има да потврди или обори испитивањем већег броја деце. Ако се претпоставка потврди, онда наша настава може лако извести из тога. закључке о својим недостацима.

На сличан начин се могу помоћу ових тестова утврђивати разлике између великоварошке и маловарошке деце, разлике између варошке и сеоске деце, између деце предграђа и деце из. бољих крајева великих градова.) Према нађеним недостацима би се могле предузети специјалне мере у наставној обуци. Тамо баш где су нађени недостаци ваља дати и више и бољих учила, дужа и систематскија понављања и вежбања; повећати број наставника, смањити број ученика по разредима, итд.

Питање уџбеника је такође једно од важних наставних питања ма да се о том питању најмање рационално и објективно. расправљало. Као што се у наставном програму и наставној обуци тражи да се у једном одређеном разреду имају да развију извесни појмови код деце а нисмо сигурни да ли се ти појмови на том ступњу дечјег узраста уопште могу развити, тако ни у уџбеницима за децу имамо ствари за које ни по њиховом облику

7 Развиће дечје интелигенције и Београдска ревизија Бине-Симонове скале, издање Орпске краљевске академије, 1934. Види одељак: Интелигенција деце испитане у овом раду упоређена са интелитенцијом деце других народа, стр. 130—136.

8) Упореди у наведеној студији одељке: Интелитенција, варошке и сеоске деце, Интелигенција и варошки друштвени редови, Интелитенција и полне разлике.