Учитељ

408 Др. Борислав 1. Стевановић

дица извесних емоционалних препрека, створених у породици у којој се дете развија. Али пре него што лекар специјалиста и покуша да утврди тачну дијагнозу, требало би да утврди да није дете глупо. Тек кад елиминишемо такву једну претпоставку можемо прећи на тражење правог узрока (ако овај није већ и иначе сувише очигледан). Ваља одмах напоменути да тзв. „емоционални комплекси“ не утичу много на успех приликом самог испитивања помоћу тестова. Друкчије се дете односи према тестовима а друкчије према предмету који мрзи на пример.

Тестови интелигенције се употребљују и код судова за малолетне злочинце. Потребно је да знамо да ли је малолетник толико ниске интелигенције да није у стању да увиди однос између узрока и последице или да генералише једно морално начело поступања; или је он само морално пао; или је можда и ту узрок какав емоционални комплекс, стечена емоционална неуравнотеженост; или је узрок можда чак и урођена неуравнотеженост. Од тачне дијагнозе треба да зависе предузета средства за поправку малолетника. А приликом одређивања тачне дијагнозе потребно је узети у обзир интелигенцију његову. Али психологију може занимати и питање кривичне одговорности у вези са питањем умног узраста уопште. Да ли је у истом степену одговоран за своја дела одрастао човек, чији је умни узраст нормалан, дакле износи око шеснаест или нешто више умних година, као и онај одрасли чији умни узраст не износи више од десет или осам година. Један малолетни злочинац може бити умно зрелији иако календарски млађи од таквог одраслог човека.

Али не долазе у обзир тестови интелигенције само онда кад у васпитању и настави имамо посла са индивидуалним случајевима. Удружени са другим методама они помажу рационалном решавању и многих општијих педагошких питања. Да поменемо само питање организације школа, питање наставног програма, питање уџбеника. И какво спорно питање из методике: која је од предложених наставних метода боља, ако се не жели да решава на основу субјективног мерила и често варљивог искуства. већ на основу објективних чињеница, мора узети у обзир и тестове интелигенције.

Код питања организације школа мора се свакако водити рачуна не само о извесним истакнутим циљевима већ и о менталитету деце којој су школе намењене. Да одредимо какав је менталитет и тип наше деце морамо познавати и интелектуалну страну тог менталитета, интелектуалне способности наше деце. Школа се труди да утиче и на другу, карактерну, страну тог менталитета, али је савлађивање наставног програма условљено највећим делом интелектуалним способностима, дакле интелигенцијом деце којој је програм намењен. Природно је било што смо. се до сада, у организацији својих школа, као млађи морали угледати на народе старије културе, ма да је и у томе било једностраности, угледања најчешће и претежно на један народ. Треба се само сетити да је педагогија Југословена од увек била пре-