Учитељ

“=

Научне и прак. користи од употребе шестшова интелигенције 407

зованим родитељима тестови могу послужити да правилно контролишу развитак и успех деце. Од свих осталих, родитељи највише несвесно греше у оцењивању бистрине своје деце. Међутим, ако ико други они би требало најбоље да знају за шта су способна њихова деца, колико им је потребно труда да би могла имати успеха у настави, и да ли су она уопште способна за наставу једне одређене врсте школе. Мање би онда било и разочарења, и узалудног трошења времена и новаца, и мање оптуживања наставе и наставника, као и оптуживања родитеља од стране школе.

Известан број деце, поред оне најнижих степена интелигенције — идиота, не може се успешно користити чак ни основном наставом. Слабоумна деца нису у стању да учествују у обичној, редовној, настави у којој преовлађује употреба вербалних и других апстрактних симбола. Тешко ће савладати и оно што је најосновније у основној школи: читање, писање и рачунање. Ми смо међу србијанском децом нашли 15% деце чији умни количник не прелази 70. То би отприлике био проценат сабоумне деце код нас. У сваком случају око 2% школске популације (толико њих достиже умни количник 73 и ниже) би се можда морало упутити у помоћна или специјална одељења основних школа, у којима би се радило помоћу нарочитих метода обуке.

Тестови ове скале су за сада једино објективно средство да се пронађу та деца. Приликом одвајања деце за помоћна или специјална одељења може се врло много грешити у томе што се недовољно разликују васпитно и наставно заостала деца од стварно умно заостале или слабоумне деце. Наилазили смо на децу по помоћним одељењима која су издвојена као слабоумна, међутим њихов умни количник износи 90. И та деца су оглашена за слабоумну на основу испитивања помоћу тестова Бине-Симонове скале, али скале која није стандардизована за нашу средину.6) Међутим, стварно, та деца су била само заостала у свом васпитању и образовању због прилика у којима су живела, иначе су била скоро нормалне интелигенције. Ово не значи да не треба децу која причињавају нарочите тешкоће у напредовању наставе, па макар била и нормалне интелигенције, одвајати и специјално их обучавати, али се таква деца не смеју оглашавати слабоумном. Погрешне дијагнозе, које у овом случају значе фатална жигосања, могу утицати врло штетно на карактерну страну дечје личности.

Испитивање интелигенције помоћу објективних тестова потребно је и у одређивању правилне дијагнозе извесних психопатолошких случајева неуспеха у школи. Упадљив неуспех у неком наставном предмету или у целокупној настави може бити после-

видиране за нашу децу. И поред тога што сматрамо да је опасна свака практична примена туђих скала на нашу децу, вредно је истаћи овај покушај Др Крстића по себи као похвалан.

%) Да не би читаоци можда несвесно везивали овај случај практичне примене Бине-Симонове скале са случајем наведеним у примедби мало пре, напомиње се да се та два случаја тичу две различите институције.