Учитељ

432 Жив. Ђорђевић

школе ових породица: Николе Милићевића-Луњевице, Милутина Гарашанина, Луке Лазаревића и других.

4. Школа је могла постати и заједничком иницијативом граБана неке вароши или неког села. Такав је случај села Орашца и Ушћа о коме смо напред писали.

5. Постојале су и нахијске школе, тј. школе које је издржавала цела нахија и које су служиле целој нахији. Такву је школу имала пожешка нахија 1812 године.

6. Београдске мале школе биле су „правитељствене“, што ће рећи да се о њима старала цела држава.

7. Најзад, у Карађорђево време постојале су и старе манастирске школе које су продужавале своју традицију из ХУШ века.

Кадар оних који су упражњавали учитељски позив, сем попова и учитеља, био је врло разноврстан. Свако ко је био писмен, ко је умео читати и писати, могао је постати учитељ. И било је свакојаких учитеља у тадањој Србији, почев од слушатеља пештанског универзитета, карловачке богословије, гимназијалаца, до пропалих трговаца, беспослених занатлија, ислужених и одбеглих подофицира аустроугарске војске. Било их је врло образованих за своје време, полуобразованих, а и таквих чија се целокупна образованост исцрпљавала у елементарној писмености. Најзад, било их је који су учили неке школе (мале, средње, велике) а и самоука. Неки од њих (н. пр. карловачки богослови) познавали су педагогику и методику. (У тој школи учио се као засебан предмет „Метод учитељски“). Неки су били и на учитељским течајевима код Миријевског и Вујановског, или читали „Ручнују књигу, потребнују магистром илирическим“ од Миријевског. Већина их ништа није знала од свега тога али де, с друге стране река, учила нормалну школу после 1780 године, те је отуда знала нешто о томе како треба да изгледа школа и настава. Попови, калуђери и самоуци терали су и даље по староме. Сви ови учитељи, сем последњих, узети у целини; образовани и необразовани, добри и рђави, започињу први путу Србији, рад на световној култури и модерној просвети. Чињеница је која се не да спорити, да то велико дело започињу баш ови учитељи придошлице. Ништа не мења ствар што поред њих још увек раде и такви учитељи који претстављају пуни средњи век. Забележено је, како је један учитељ у Црноречком крају водио своје суграђане на гробље и ту раскопавао гробове тражећи вампира да га прободе глоговим коцем.

Наши велики учитељи зачетници модерне просвете у Србији, Доситеј и Југовић, добро су знали да једна земља и један народ само по нужди може увозити учене људе. Њих треба стварати од домаћих синова. Зато су отворили Велику школу, дау њој спремају домородце за све земаљске позиве. Међу предметима који су се изучавали у тој школи налазимо и „Државно право“. Једно поглавље тога предмета говори о дужностима учитеља. Године 1808 овако се у Београду учило о дужностима учитеља.