Учитељ

Школе у Карађорђевој Србији 433

— „Многа стручна Званија у Держави ишту многе стручне чиновнике, који способност своју к отправленију себи наложеног званија не получавају рожденијем својим, но трудним само наставленијем. От важности велике јесу державни чиновници, зато важни морају бити и наставници ових. Прва и поглавита дужност ових јест, да Науку ону коју учеником својим преподају сами точно разумевају и знају. И о том се највише има Началствујушчи старати, да неучени не преподају Науке и не воспитавају будушче Граждане. 6) Колико учени, толико, и више, да буду добросердечни, и добродетелни; јер они могут Сердце свое у Млада Сердца воверене себи јуности слити, пак какови су они, такове ће, скоро свагда, будушче Граждане имати Началствујушчи: зато је овог дужност, колико вежества толико и добродетели оних искусити, коима будуште свое Граждане воверава. в) Да буду не порочног живота јер они примером служе. г) Да не само прилежни буду у исполенију своје дужности но да основание Наука оне кое предају, са смотренијем испитају и чувају се колико безполезне толико више Погубне Науке давати, и само оне да преподавају Науке, кое су у простом животу полезне, кое су основане на истиним доказателствами, и ког само восточној истини воде, не пак кое какова Празнословија и Софистичко славовије. д) Да се старају колико дух јуности Наукама напојити, обогатити и украсити толико више учинити из њи добре полезне Граждане и частне људе; да се старају укоренити младим Сердцем љубов к Отечеству и верност к Началствујуштем, особито укрепити ова У добродетељи свакој и привикнути их точном исполненију Свјате дужности свое“. —

Људи којима су у школи давате овакве поуке о учитељском позиву не припадају више црквеном средњем веку, њима је утрт пут модерној европској просвети.

Било је правило да трошкове око издржавања школе подносе они којима школа служи. Изузетак од тога чини правитељствена школа и нахијска у колико су постојале. Издржавање тадањих школа сводило се на бригу о учитељу, згради и огреву. Школска зграда је обична сеоска или варошка кућа, већа или мања што је зависило од броја ђака који је походио школу. Школска зграда готово увек има и по једну собицу за стан учитеља. Зграду обично даје какав добронамерни богатији домаћин, или ако је школа сеоска, праве је сами сељаци добровољним кулуком. Огрев се даје у натури. Никаквог школског намештаја у прво време нема. Деца седе по поду застртом асурама, а учитељ само понегде има астал и столицу. Први помен о школским клупама имамо код учитеља Јована Ранчића у Смедереву: „До његова доласка, деца су у смедеревској школи седела на земљи као Турићи; кад он дође, онда се дозову дунђери, и начине клупе, а деца заседну, и наместе се како треба...... У 1-0ој клупи седели су букварци, у П-ој часловци, у Ш-ој псалтирци.“ По угледу на смедеревску школу праве после и друге школе клупе за ђаке. Те клупе праве мајстори, а по селима раде их сами ђачки родитељи по упуту

Учитељ 28