Учитељ

Васпитни значај бајке 497

ага 44. Тако зе, ејо, гаф! хаједискор Моја 1 гада зфуага шеди «апомта 2аједојсе јештзуепо пибђепје, озесапје, згепијепје 1 дејомапје. Зтуага зе јефпауеп Којекнуг дић Кој; ргодта зуе Сјапое таједтсе. Тај зе дић розјерепо 511 па озјаје Сјапоуе пасјје, (ге Копаспо хаујада сејот пасјот. Масјја ровјаје јефпзјуеп дићоуш огсаттат, ћотовепа дићоупа сенпа. која дакје, тоге да офета уадли шови и зтуагапји јефизјуепе пастопајпе гаједтшсе.

Васпитни значај бајке

— ОД Цветка Ђ. Поповића, професора Учит. школе у Јагодини —

Г. Мато Ловрак неоспорно спада у онај познати број југословенских учитеља, који су свим силама прегли да од своје школе учине васпитну установу према савременим захтевима педагогике. Неколико објављених радова из његове школе доказују да је г. Ловрак добар наставник и да зна каква треба да буде савремена школа. Његове радове из наставног рада увек истичемо својим ученицима као одличне узоре. У толико је било веће наше изненађење кад смо прочитали његову категоричну осуду бајке као васпитног средства. Своје гледиште о штетности бајке г. Ловрак је изнео прво у предавању преко загребачке радио станице 5 маја пр. г., а затим је исто обрадио у чланцима „Људи помажу људима“ (Маргедак зерјетђаг 1934) и „Литература за децу и савремена педагогика“ (Учитељ, децембар 1934). — Есенција његова гледишта изражена је у реченици: „Савременој педагогији се управо намеће сама од себе императивна дужност, да поведе крижарски рат против фантастичне приче за децу, јер је она немогућа, апсурдна

и штетна за физички и душевни развој детета“. (Пом. чланак у Учитељу). —

Сви се савремени дечији психолози слажу да дете у свом развоју пролази кроз период у којем доминантну улогу игра фантазија. Тај период почиње крајем друге године, кулминира око Б и 6, и завршава се око 7 године. У том раздобљу је дечија фантазија врло жива и активна, она релативно заузима прво место. По Штерну „свака психичка функција има период кад је највише развијена, период њеног оптималног и максималног утицаја на живот човека“ (Цитирано по В. Зјењковском). Потребно је нагласити да дечија фантазија није идентична са фантазијом одраслих. Одрасли је свестан односа између света своје фантазије и реалног света, док дете меша свет фантазије са светом збиље и оба су за њега стварност. Дете не зна за границе које искуство одраслог ставља фантазији и зато, иако далеко сиромашније у количини претстава од одраслог, оно, захваљујући неограниченој слободи стварања, ипак има богат свет фантазије. Друга разлика између фантазије одраслог и дечије је у личном односу према њеној акцији. Одрасли фантазира да би створио одређен продукт

Учитељ " 32