Учитељ
482 Штросмајерове мисли о јединсшву и просвеши
изневјерише, мисли туђим језиком вјешто одјену и велику славу у туђем свијету себи стеку. Није то просвјета, него стари подерани плашт с новом закрпом, која много не вриједи. Није то просвјета, ако се у народу налази отуђеника, ма како иначе изглађених, којима није доста властитому своме народу јавну неправду учинити, него се још и на сусједну браћу каменом бацају... А није ни то просвјета, ако се прости народ самом себи изневјери тер туђу бесједу на крива уста обљуби, чим се обично на увијек одрекне једре оне језгровитости и у мисли и у говору, којој се често пута у простом или непоквареном народу чудимо... Учењаци имају остали народ к себи провлачити, што може само тада бити, ако срцем и језиком с народои спојени остану...
ж
Дух и језик два су близанчета, тер је од Бога, да напредак једнога буде благо и урес другога.. . Све што дух народни изумије, то и језик слије, а језик је најдрагоценија баштина отаца наших, коју нам је радоми ти наших богатију и обилнију
потомству нашему изручити. . #
Свеучилиште наше има управо бити оно свето огњиште, на ком се срца братска на љубав, слогу и јединство разгријати имају... До свеучилишта је, да размирице престану, да се браћа у једну душу и у једну свету намјеру споје. На свеучилишту је, да један другога у се љубави, доброти, потпори и сваковрсној крепости претјече..
ж
Љубимо брата не само стога, што је с нама једна крви један народ, и што је божја воља, да с њим у стоструком одношају свакидањега живота живимо, него и стога, што ПО с Њим, хвала Богу, у најближем сродству свете вјере наше. · Штета, срамота, и грехота би била, да чим смо вјером самом једни другима ближи, тим одурнији и несноснији једни према другима
будемо... # Нема друге ван да се сваки по својој вољи назива. али да нас бар опће име или још више опћа љубав и слога спаја, у слоги и љубави је наша будућност, те сваки паметнији и ријечи, и писмом и дјелом увијек и увијек тако народу нашему припо-
виједати гима. ж Љубав, слога, јединство је Бог сам, па тко у љубави, слоги и јединству остаје, тај остаје у Богу, а Бог у њему... Нељубав, неслога и раздор су очевидно смрт и пропаст народа нашега, а љубав, слога, јединство залог су његовому ускрснућу, његовој слави и његовој неумрлости.