Учитељ

Естетшска педагогија 488

Естетска педагогија"

— од Др. Артура Либерта, проф. Универзитета у Београду —

И рационалистичка као и моралистичка педагогија имају по моме мишљењу два недостатка који су од пресудног значаја: они заправо не задиру у непосредни живот детета и оне нису непосредно израсле из дечијег доживљавања. Оне су мање или више конструисане форме, које су исплели за зеленим столом и то више научењаци и научници него људи који стоје у непосредном односу са специалном душевном природом детета.

Један од најтежих недостатака свега васпитања састоји сеу томе, што се обично за васпитање: узимају у обзир сва могућа становишта само се занемари оно што је најважније, наиме сама природа детета.

Примарно питање свега васпитања мора увек бити: Какво је заправо биће детег У чему се састоји специална природа тога дечијег бића, које се тако јасно разликује од одраслога2 Најпрецизнији посматрачи детета су већ давно видели, да дете живи у једном свету само за себе и то у свету који је оно себи изградило својом фантазијом и грандиозном моћи своје игре. Какво је дете и шта је оно, то се најубедљивије види баш по његовој игри. Ми ћемо касније говорити још и опширније о дечијој игри. Игра за дете није нека делатност поред других делатности, него уопште најглавнија делатност, која претставља целокупан његов живот, која формира, испуњава и условљава целокупан остали његов рад.

Уопште можда је игра једно од главних средстава помоћу којих се може прибавити обавештење и једно од главних мерила вредности суштине човека. То се сасвим јасно показује на односу човека према уметности и по његовом процењивању вредности уметности. У сваком случају је игра идентична са бићем детета.

Сасвим уопште узев важи став, да игра и уметност нису споредна занимања људи. Играи уметност доказују свој пресудни значај већ на најранијим ступњевима човечије културе и играју пресудну улогу у постанку људске културе уопште. Ту су мисао често заступали и песници идеалистичког правца, на пр. Фридрих Шилер у песми „Паз Ејепзјзсће Рез!“. Ту се у форми философске лирике оцртава развитак културе на основу ипомоћу снаге уметности. Тако исто и у песмама „Рег Зрадегсапо“ и „Рје Кпп5Нег“. Уопште Шилерова философска лирика и његови прозни списи, могу згодно послужити претстављању значаја уметности за културу човека и за оплемењавање његових обичаја. Због тога је он један од најважнијих заступника естетске педагогије,

Свесно или несвесно уметност је, разуме се, увек употребљавана у служби васпитања. Уметност уопште а нарочито игра, била је увек једно од најутицајнијих образованих средстава у добром као и у рђавом смислу. Овде ћемо узети у обзир само

#) Наставак предавања из „Опште дидактике“,