Учитељ

504 Жив. Ђорђевић

почео је премишљати како ће он, и на други начин, полезан учинити се земљи, и у том и таквом његовом промишљању он смисли отворити школу, па и ту школу назвати „Велика Школа“. Вук још одређеније говори о постанку Велике школе. На Божић 1807 године Карађорђе је „истерао из службе“ Југовића секретара Совјета. (По Вукову казивању, на ово је, по наговору Родофеникина, Чардаклија навратио Карађорђа). И да би имао од чега живјети (Југовић) договори се с Младеном, да отвори велику школу... И по препоруци Младеновој Карађорђе и Совјет одреде му (Југовићу) 1500 гроша на годину. У одређен дан дође Младен са свијем совјетницима и с митрополитом и Доситејем и, пошто митрополит у највећој соби гдје ће бити школа освети воду, Доситије сједећи прочита из једног великог тефтера (које је био рукопис од друге књиге „Собранија вешеј“) о достојном почитанију к наукама: и сад се опомињем како се Младен грохотом насмијао кад је Доситије у читању рекао: „У попа би ваљало да су и прасад мудра, а у њега су и деца луда.“ По том је сутрадан почела школа. Према А. Гавриловићу овај Доситејев говор имао је два дела: увод и предавање. Уводни део излагао је задатак школе и Доситеј га је нарочито спремио за ову свечану прилику. Предавање је садржавало „О дужном почитанију к наукама,“ ранији Доситејев састав који је овом приликом само прочитан. Велика школа почела је редован рад 1 септембра 1808 године.

Питање пријема ђака у Велику школу решено је по предлогу Југовићевом. О томе предлогу Баталака пише: „Југовић учини Совјету претстављење да се из свију крајева Србије синови српски, без сваког призрења на званије и стање материјално њихових родитеља, у ову школу позову, но само такови који већ поприлично знаду читати, писати и рачунати.“ Дакле, једини услов за пријем у школу био је да се „поприлично зна читати, писати и рачунати.“ Никакво друго ограничење није чињено ниуком погледу па ни у погледу старости кандидата. У школу су могли бити примљени и такви кандидати који пре тога нису учили никакву школу него су самоучки били описмењени. Сиромашни а добри ђаци, по препоруци професора, добијали су од правитељства стан и благодејање.

Оснивач Велике школе Југовић био је у прво време једини наставник. Доцније, са развитком школе, дошли су и други. Као наставници Велике школе помињу се: Миленко Радоњић, Лазар Војиновић, Милош Поповић, Глиша Живановић, Јован Миоковић, Сима Милутиновић. Поводом оснивања Велике школе у Београду Сарајлија је испевао ову песму:

„дДоситије свог је труда смого Откупио у врховне власти

Дом спахијски виш Видин-капије У обзиду са пространим местом, Рад црквене школе и печатње, Ту да суче нови свештеници

И да скњиге штампају црковне