Учитељ

Велика. школа и богословија у Карађорђево доба 505

Док и разне приспеју грађанске Али умре блажене памети

Не испуњив још прекрасне жеље Већ Ракићу осмехну се срећа,

Те предузме неке богословљу Обучават, и појати ђешто,

Ал Југовић ко у свему важни, Кад истеран први пут је био Довио се не залудничити,

Но предложи и собом искамчи Допуштење отворити школу, Учит чему, когод хоће, радо.

У истог је и Вук Јадранине Ближе с познао с књигом и са собом, Те с доможе идеалне жизни

Та спасова царства небескога. По што л опет Југовића узму

У општинску службу и делање Тад Радонић Рудничанин родом Сродољупче и мајчино млеко Предузео те продужавао

Шак донекле, пак у совет дижен Иностраним старати се делма... Пак Војновић Лазар чрезвичајни Што не читав туђ преводи језик, Предизберес руководит Музе, Прошао се Чачка и Ужица, Адметова дочувао говеда... Претпочтео свирком крчит њиве Срдац млађих, насејават знањем И орашат благодати влагом Касталиска светог истецива: Живановић предавао Глиша

К'о и кротки Јово Мијоковић, Тко послије знао и могао

Хеле беше с упутило што шта

И лепше би, да паст не морало!“.

Никакво писано устројство није дато овој првој Великој школи. „Љубав к отечеству и потреба земаљска написале су штатут за ову школу у глави правитељства и у души и срцу професора. Ови нису имали одређено по колико ће који часова на недељу за предавање које наука имати. Они су, изјутра и по подне, у своје класе долазили, и толико сати у њима пробављали колико је кад и који предмет за очитање а нарочито за истолковање задржати их неопходимо могао. Сваки дан су професори редовно изјутра три а по подне два сата, дакле пет сати, а више пута и по шест на дан, у својим класама проводили.“ Настава је била класна (разредна), што ће рећи да је сваки професор имао своју класу у којој је предавао све предмете. Обрађивали су ове предмете: