Учитељ

506 Жив. Ђорђевић

Историја свих народа од постанка света. Географија целога света и статистика свију држава. Право (римско).

Природне науке.

Нешто из физике.

Рачун.

Немачки језик.

Како се пишу писма.

Предмети који су се у школи изучавали сведоче да ова школа није заснована ни по каквом освештаном угледу. Она нити је гимназија нити универзитет. Практична сврха потпуно одређује установу. Ствара се оно што је за тај мах потребно, или се мисли да је потребно, водећи рачуна и о томе шта је могуће остварити. Доситеј и Југовић знали су и шта је тадашња гимназија и шта универзитет, па ипак нису створили ни једно ни друго већ оно што су могли и што су мислили да ће за тај час бити за народ најкорисније. Смисао за стварност наших првих организатора школа, присна веза онога што се жели са оним што је могуће, главна је њихова карактеристика коју хоћемо нарочито да нагласимо. Никад доцније, до данашњега дана, тога није било. Разна устројенија, наставленија, упути, прописи, закони, уредбе, планови и програми, садржавали су већином жеље које у стварности нису могле бити оживотворене.

Професори Велике школе били су у главном образовани људи. О самом Југовићу Вук овако пише: „Да не речем да се никакав Србин нашега времена у науци и у разуму не би могао с њиме испоредити, али се јамачно може рећи, да је био из реда најученијих и најпаметнијих Срба.“ Настава коју су професори Велике школе изводили била је на достојној висини и успешна у границама могућности те школе с обзиром на претходну спрему ђака. Највећа тешкоћа наставног рада била је у недостатку књига и других учила. Ђаци су морали сва предавања бележити и из тих бележака после су учили. У почетку, док је у школи био само Југовић, он је предавао само историју и рачун. Вук прича да је Југовић предавао из неке немачке историје коју му је он нашао на ћепенку код неког пекара у Смедереву. Вели, да је доцније по Немачкој тражио такву историју али нигде није могао наћи. Ниједна од оних које је налазио није му се тако допадала као она из које је Југовић предавао. За Југовићево предавање рачуна Вук каже: „И за чудо је у томе био вјешт, — особито што се тиче разломака — што но се у нас каже, и у дрвену главу могао је улити,“ Уз историју Југовић је предавао и географију и „за то је био набавио неколико мапа, које су на зиду биле објешене.“ Изузев ових географских карата школа у почетку није имала никаквих других помоћних наставних средстава. Две године касније карата је било више: „Сад је Велика школа имала, осим старог света карту и друге најновије, особито од шест главних држава (Француска, Аустроугарска, Пруска, Турска, Русија, Енглеска) за сваку понаособ, и у опште од свију пет части света.“

бо ~ 29 Ота 05 КО