Учитељ

508 1. М. Бицпли

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД

„Исток“ и „Запад“ у историји Старога Света

— ОД проф. П. М, Бицили —

Потребно је да се с времена на време изврши ревизија наших историских појмова, да не бисмо пали у заблуду како они имају апсолутно значење. У такве појмове, који се нарочито често употребљавају и то без и најмање критике, долазе појмови „Исток“ и „Запад“. Супротност између „Истока“ и „Запада“, то је формула која потиче чак од Херодота. Под „Истоком“ се подразумева „Азија“, а под „Западом“ — Европа. И како тврде гимназиски уџбеници, то су „два света“, два „континента“; или „два културна света“, како учи филозофија историје: њихов „антагонизам“ се открива, као борба „начела“ слободе и деспотизма, „прогреса“ и застоја итд.

__ Но ради анализе поменутих појмова и одређивања њихових граница, ја одмах истичем следеће: 1) антагонизам „Истока“ и „Запада“ у „Старом Свету“ не мора да значи само антагонизам „Европе“ и „Азије“. ИМ сам „Запад“ има „свој Исток“ и „свој Запад“ (романо — германска Европа и Византија, па онда Русија), а то се исто може применити и на Исток: супротност између Рима и Цариграда овде донекле одговара супротности између „Ирана“ и „Турана“, ислама и будизма; напослетку, у западној половини старога света постоји супротност између „средоземне области“ и „света стееа,“ која одговара у Даљнем Истоку односу Кинеи истог „света степа“ у центру Евразиског Континента само се у другом случају мењају улоге „Истока“ и „Запада“: Кина, која је према Монголији географски „Исток“, у културном погледу је за њу „Запад“. 2) Борбом два „начела“ историја Старога Света схваћена као историја узајамних односа „Запада“ и „Истока“, не може да се исцрпи: ми имамо много чињеница које говоре о развићу и на Западу и на Истоку тако исто и заједничких, а не само борачких начела. 3) Упоредо са сликом историје Старога Света, може да се изгради и друга, ништа мање „законска“ и „правилна“. Уколико се посматралац креће од Запада на Исток, утолико се мења лик „Старога Света“. Ако се задржимо у Русији, онда ће се ту најбоље испољити све контуре Старога Континента.

Концепцији историје Старога Света, као историји дуела Запада и Истока, може да се противстави концепција узајамног односа ценшра и крајева, као стални историски факат. У том случају проблем Централне Азије одговара проблему Централне Европе. Сусређивање у једне руке трговачких путева, који воде од Запада на Исток и везују наше Средоземље са Индијом и са Кином и увлачење неколиких привредних светова у један систем — то је тенденција која се испољила у политици царева Асирије