Учитељ

Естешска. недагогоја, 487

О односу између бине и детета имамо ми читав низ добрих дела као на пр.: чланке од Јулиуса Франкенвергера и Мартина Лузерке у књизи: „Јисгепа ипа Вићпе“, „Магип Гмзегке, Јисепа ипа Гаепђаћпе 1927“. Добра се литература о томе може наћи у „Нашдрисћ дег Радасотк уоп Моћ ипа РаПа, 3 Ва. р. 427 |“

У вези стим морамо се сетити величанствене личности и огромног утицаја који је извршио на томе пољу Фридрих Фребел (1782—1852). Он је творац тако званих дечијих вртова. Основна идеја тежи томе, да се природни нагон за делањем код детета негује на васпитно правилан начин. Његова педагогика почива на идеји: Ако се нагон делања као нешто што је најпрвобитније у човеку правилно води и развија онда ће све остало доћи само по себи. И сва средстава које је он препоручивао почивају на тој идеји. Његов потстицај, да баш игру узме за главно средство дечије забаве, полази од тога, да човек треба да негује своју способност за органски саморазвитак. У игри је дете стваралачко. И према томе треба подесити и играчке. Ништа није погрешније него детету силом давати механичке играчке. Без обзира на то што се оне јако ломе, и што тиме стално наводе на извесну стрепњу и непотребне обзире према самој играчки а и опомене и прекоре деци, не сме се ни то заборавити, да дете баш не зна шта све може с тим стварима да ради. Оно што је органско у његовом бићу се не може развијати, јер дете са тим стварима може извести само неколико механичких покрета. Тако да се драж такве играчке јако брзо губи.

Како је пак интересантна и трајна игра детета са једном једноставном лоптом или са обичним плетивом. Овде оно може или вежбати своје тело, те тиме покренути своју животну снагу и прибавити извесно задовољство своме телу, у коме дете осећа уживање, или се може у борби мерити са другом децом; буди се његова борбеност, као што се то може лепо видети код једноставних игара са играњем пиљака. Механичке играчке ограђују рад фантазије, пошто су оне у кругу своје егзистенције нешто тако савршено, као што је то на пр. машина. Дете може и хоће и само да сагради и да конструише једну машину. Али то је нешто сасвим друго, него када неко поклони детету готову машину. Такву машину може дете у најбољем случају неколико пута употребити, а затим оно губи интерес за њу, те је због тога може једино још покварити, што за дете значи једну сасвим природну и продуктивну радњу.

Пређимо сада преко свих појединости тога питања о суштини дечије игре. О томе ће на датоме месту бити још пуно говора. А сада ако обратимо пажњу на принцип и на главну вредност естетске педагогије, онда ће нам се показати ове њене предности: а) Развиће свести и осећања за форму. То је развиће од великог животног значаја. Јер без обзира на важност формалног васпитања за дете, не сме се никада заборавити, да се један од свих културних успеха уопште односи на питања форме и стила.