Учитељ

572 Д-р Драг. Ђ. Петровић

и сами признати да их у обичној пракси никад и не употробљавају. Али би се сада радним наставницима могло упутити контра — питање: зашто они трпе и употребљавају наставне ступњеве» Јер и радна школа има ступњеве, само се они не зову „формални“ него „радни“, и њихова примена изгледа овако: најпре се постави проблем који ваља решити, а затим се направи план за његово решење, па се онда план изведе и најзад се резултат подвргне критици. То је све лепо. Али чиме присталице таквог наставног поступка могу гарантовати да се и радни ступњеви неће изопачити у пуст шаблонизам. Обично се каже да радни и формални ступњеви нису једно исто. Али таква експликација није много убедљива. У току времена, дугом употребом, у рукама невештих наставника, радни ступњеви би се ипак, по свој прилици, извргнули у калуп који наставу механизује. Било би више у духу активне дидактике кад би се учитељу оставиле потпуно одрешене руке у обрађивању наставног градива. Пуна слобода коју би наставник уживао у школском раду, не би била ограничена никаквим прописима, никаквим ступњевима па чак и никаквим наставним програмом. Активна школа је у исто време и слободна школа, јер је слобода један од битних њених елемената. На речима то звучи културно и отмено, али стваран живот показује нам да и најбољи људи могу лако злоунотребити слободу кад је добију као неограничено право.

Пре неколико година, кад је један школски недзорник отишао у село да прегледа рад једног учитеља, нашао је празну школу: учитељ је отишао у лов а децу отпустио кући. Кад је после требало да оправда свој поступак, навео је, између осталога, и ове занимљиве рећи: „Нема смисла радити у данашњој старој школи. Радићу кад дође радна школа“. Овај је учитељ заборавио да радна школа није зрео плод који сам пада у уста, већ идеја која тражи предане борце и неуморне раднике. У теорији радне школе, бар у оној коју пропагирају педагошки екстремисти, има и сувише наивности и произвољности да би њено царство могло завладати свуда у свој сили и моћи својој. Ако ипак завлада, то може бити само после радикалне ревизије свих њених идеја. А ту ревизију може извршити једино стара педагогика, дакле она педагогика која је своје идеје већ верификовала и прекалила кроз пургаторијум искуства, разума и живота. Насупрот оним наставницима који чекају долазак радне школе, да би у њој могли исправно радити, ми верујемо да сеи у данашњој старој школи може необично много постићи и урадити за добро омладине и народа, ако се само наставник преда школском послу с истинском љубављу и апостолском оданошћу.