Учитељ

Социјални и Педагошки значај испитивања способности _ 581

ргортезјупшт ршет даЦе. Вагмја ве ! !тад поуе ршеуе. Опа тје з[анеке рпгоде, уес Фпаписке. Могато одтаћ зротепин да је гагуој заугешепе Које Тако зјоХеп 1 гагпоНсап, да зиКа поуог ихооја ро рппсришпа »поуе ЗКоје« доба упо хагон ки. зНКи. гпасћ, да је упо јеко ићуанц, НКкзтан 1 пјепе Копштге #аспо роуча. То Хагепћо жђипјије 1 зЕгиспјака 1 пезбтиспјака. 1 ђа5 ог (оса је упо «еХКо дан рмкаг о заугетепој Зкоћ и Којет 51 торта БИ затозгапозЕ 1 зен споз! рорједа. Мединт Код оуакуе Ккопз!атасцје пе зпије зе Копи, јег зпизао 1 Копаст сПј похог Сомјека песе да озгапе па »тиуој Тасс.« Сомјек је згуагао ргођјете 1 #гаДо пјућоуо гјебепје. Тако се 5 омјек! Ако зто и рогједи заугетепе 5које, ђагет допекје, Еогти заћ зуоје згапоу је, (ада Сето (оКот угетепа тоб розуе игоп и зфуаг поуе Зкоје. Тако се доа4 до забтапја 1 чпбе Спог г1едапја ! гатитјеапја, а зуе пи штегези поуе паргедпе редасоске пази.

Социјални и педагошки значај испитивања способности

— од Константина Грубачића —

Постарајте се да пре свега упознате ваше васпитанике И. Ж. Русо

Код сваке способности разликујемо два дела у психолошкопедагошком смислу: 1) дар, тј. урођену диспозицију за психичку или за физичку активност и 2) развијање и усавршавање те урођене способности, а то је оно што ми називамо васпитањем. Одмах можемо рећи да је у свима временима и код свих народа васпитању придавана час већа час мања важност и служило је час овим час оним циљевима. О њему се писало а и сада се пише. Међутим веома се касно почело водити рачуна о ономе од чега у васпитању треба поћи, о ономе што чини базу сваке васпитне делатности, а то су оне диспозиције са којима једна индивидуа долази на овај свет. Квалитативно-квантитативна датост једне урођене способности одн. диспозиције разликује се код свих индивидуа, и што је најважније у педагошком погледу, те диспозиције ограничавају васпитну делатност на тај начин што јој одређују докле их може фаворизирати а докле атрофирати. Ми смо немоћни да потпуно од индивидуе створимо оно што хоћемо. Немогуће нам је да код ње стварамо извесне способности, ако већ не постоје диспозиције за те способности. Исто тако немогуће нам је да сасвим искоренимо диспозиције, па макар оне биле рђаве и опасне и по друштво и по саму индивидуу. Дакле, пре свега педагошки нас разлози упућују на упознавање способности код васпитаника, јер ни школска организација, ни наставна метода не могу одговорити своме задатку, ако нису подешене способностима. Морамо. пре свега знати са чим имамо посла, јер нам у противном нема