Учитељ

Радна школа п стара педагогика 568

Радна школа и стара педагогика

— ОД А-р Драг. Ђ. Петровића —

Многи школски радници тврдо верују да је радна школа оригинална творевина данашњег доба, и да су њене концепције педагошки новитет који се у прошлости не може наћи. Сматра се да је радна школа пронашла нов метод и створила нову наставу, којом ће се цео живот школски из основа преобразити. Међутим, такво схватање је погрешно. Скоро сва важнија начела нове школе узета су из старе педагогике тако да се може без икаквог зазора говорити о модерним идејама старих педагога или о старим идејама нових педагога. Овакав закључак изгледа на први поглед и сувише смео, нарочито данас када се у педагошким круговима скоро ништа друго и не чује осим хвале која се упућује заступницима нове радне школе Али нама ипак такав закључак изгледа сасвим исправан. Педагогика као наука није никада оскудевала у ваљаним мислима, и кад би се школе устројиле по начелима која су у њој најбоља, оне би биле управо класичне. Ако данашња школа није онаква каква треба да буде, онда зато није крива старинска педагогика већ васпитачи који неће или не могу да примене њене најлепше прописе. Да бисмо поставили ствари на њихово место и доказали погрешност оног распрострањеног веровања по коме је модерна школа рада револуционарно дело најбољих савремених педагога, ми ћемо бити приморани да за тренутак направимо кратку екскурзију у историју педагогике, да бисмо у њој потражили и нашли потврду за своје мишљење.

Радна школа има неколико основних принципа на којима почива цело њено устројство и сва њена педагогика. Ти су принципи: 1) принцип саморадње, који ученицима ставља у дужност да потребно знање стичу спонтаним и самосталним напором свог ума а не пасивним слушањем учитељевих предавања ; 2) принцип аперцепције, који захтева да се цела настава подеси тако како би најбоље одговарала ступњу духовног развитка ученика ; 3) принцип индивидуалности, који васпитачу налаже да сав васпитни поступак увек подешава према индивидуалним особинама васпитаниковим; 4) принцип интереса, који тражи занимљиву и привлачну наставу за све ученике; 5) принцип живота, по коме школа мора да се организује на тај начин да ученици лично доживљавају све оно што их може васпитно развијати; 6) принцип хармоничности, којим се одбацује једнострано образовање ума па се препоручује развијање свих снага душевног живота и ума, и осећања и воље, и 7) принцип социјалности, којим се наглашава факт да је човек створен за друштво, без којега не може опстати, те зато и васпитање мора оспособити ученика да постане користан и продуктиван члан заједнице у којој живи. Ето то би стварно били они фундаментални постулати нове педагогике која велича школу рада.

"Да видимо сада да ли се основне норме активне школе могу наћи у историји педагогике код старих педагога, који су живели

36•