Учитељ

Лафонтен и цврчак 599

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД

Лафонтен и цврчак Од Милана М. Томића

И кад нешто популаришемо или:и кад хоћемо да дамо макакву моралну поуку пеким примером из природе, и тада треба да гледамо да се не огрешимо о научну истину.

Готово свакоме је позната она Лафонтенова басна Цврчак и мрав. У њој се вели да кад је једног јутра задувао зимњи северац и не могаше се нигде наћи ниједна мушица, нити који црвић, дошао је неки јако огладнели цврчак пред оближњи мравињак на подножју једног оголелог дрвета. Куцнуо је на врата и бојажљивим гласом замолио мрава у њему за неко зрно на зајам, да утоли своју велику глад. Чак је уверавао мрава да ће му за то још пре идућег августа платити и интерес уз позајмљену главнину, кунећи му се при томе својом вером животињском.

Мрав није зајмодавац, па осорним гласом упита од зимеи глади већ премрзлог и изнемоглог цврчка: „А шта си радио док бејаше топлор“ — Певао сам и дању и ноћу, одговорио је учтиво сироти цврчак. — Певао си, е мило ми је, а онда сад играј, завршио је мрав циција, и не даде му ништа; а кад је сутрадан ујутру промолио кроз прозор свој „нос“, запазио је цврчка мртвог на прагу мравињака.

Лафонтену је све ово овакво излагање било потребно, па и да је цврчак просио од мрава, само да би читаоци сами из тога могли извући ову моралну поуку:

Да додуше не ваља и не води добру ни небрига о својој будућности и као неувиђавни цврчак не осигурати себи резервну храну потребну за живот зими. Али не ваља ни груби себичлук према својим ближњима, па као овај мрав, изко иначе вредан, не смиловати се на јадног цврчка и не притећи му у помоћ у невољи. Лафонтену, познатоме боему, у неку руку од вреднога али себичног мрава чак је и симпатичнији цврчак. Овај, иако у басни небрига, бар преко лета својом доста пријатном цврком увесељава свакога, па шта више и самог мрава замореног од непрекидног рада.

Али ма да је Лафонтену све то тако требало ради бољег дејства његове басне на читаоце у моралном погледу, ипак се сада научно зна:

Да се је овај славни француски фабулиста у погледу санћим лењости и просјачења цврчкова сасвим огрешио о истину. И још је Ј. Х. Фабр, тај одлични посматрач и познавалац живота и рада многих инсеката, исправио неправду према цврчку учињену у Лафонтеновој басни и потпуно га рехабилитовао. МИ ево шта нам о цврчку (ја стаје или научно: ТеШаа — Ссада — опш [.) прича овај славни француски природњак: