Учитељ

Органска струкшура друшшва и демократија 608

да се под религијом подразумева њена највиша форма — хришћанствол) Разматрајући питање уколико су основани напади на демократију, ја нећу као политичар, већ ћу као метафизичар полазити од учења о онфолошкој природи друштва и напосе онтолошкој природи државе. Таква тачка посматрања изгледа да је апстрактна и далеко од живота; међутим, она у стварности у великој мери руководи нашим политичким симпатијама и антипатијама, иако је негде скривена у сфери свести.

Монархисти (апсолутистичке монархије) уопште теже органском погледу на свет и често овај поседују у разрађеном облику, наиме у облику хришћанског схватања света: мислећи о свету и свакој целини, они полазе од целине ка њеним елементима и схватају елементе као нешто способно за биће, као нешто што има «смисла и вредности једино у саставу бића. Истичући значење целине, понекад чак на штету елемената, они се излажу опасности да падну у једнострани универзализам, а не падају у њега само у том случају, ако су, на пример, потпуно усвојили хришћански принцип апсолутне вредности сваке човекове душе.

Обратно, демократи одушевљени борбом за слободу и интересе индивидуе, већином су склони на неорганско, атомистичкомеханистичко схватање света: целина је само продукат сумирања елемената. По њима, друштво је средство лишено самосталне вредности и служи за обезбеђење потреба индивидуе. Они су склони на једнострани индивидуализам у неком његовом облику.

Једнострана онтолошка и аксиолошка учења увек су резултат неких неистинитих претпоставки, које ометају да се изради сложен поглед на свет који спаја без противречности разнородне облике бића и вредности. Тражење такве синтезе претставља плодоносан задатак. У вези са истакнутим питањем наш се задатак састоји у томе, да нађемо синтезу између универзализма и индивидуализма, тј. да израдимо поглед на свет у коме би било показано како је могућа релативна онтолошка самосталност целине и уједно релативна самосталност елемената, а тако исто и апсолутна вредност елемената; посебице такво схватање потребно је да утврдимо у примени на државу и личности, које улазе у њен састав. Ми смо мишљења да овај задатак не може бити друкчије решен, већ на основи органског схватања света, наиме у том његовом варијетету који се може назвати хијерархиски персонализам.

У кратком чланку, који је написан поводом горњег случаја, ја не могу заснивати овај поглед на свет и ослањаћу се на њега, као на чињеницу, укратко излажући његове ставове, који су развијени у мојим књигама „М!рђ, какљ органическое цЂлое“ (Свет, као органска целина) и „Свобода воли“ (Слобода воље).

1) Противстављајући демократију монархији, ја ћу у даљим излагањима увек имати у виду апсолутистичку монархију. Што се тиче ограничене монархије, она може бити једна врста демократије; осим тога, у извесном степену и облику ограничења власти монарха она се готово и не разликује од републиканске демократије.