Учитељ

"608 ј Проф. Николај Лоски

"полазећи од целине и наш ће ум одмах уочити многобројне и од вредности стране ових процеса, који се скривају од погледа оних „људи који су навикли да разматрају социјалне појаве одоздо имајући у виду само људе појединце и збир њихових појединачних односа. Грађани, који држе стварну бирачку куглицу, прилазе гласачким кутијама не као Петар, Иван и Семен, већ као конзервативци или либерали итд. или пак као трговци, занатлије, зем„љорадници итд. Као чланови странака, које имају у нескривеном виду карактер професионалног или класно-политичког уједињења, «они су носиоци посебних интереса; али ово посебно је део дру"штва, израз једног аспекта социјалне целине (трговине, земљорадње итд.) а никако није само лична воља гласача као осамљеног индивидуума. То не значи да гласач спуштајући куглицу жртвује своје личне интересе; у већини случајева он отеловљује у својој куглици такав свој лични интерес који се подудара или који је нераздвојно везан са неким многозначним интересом социјалне целине. Ово спајање личних и надличних интереса не само да објективно постоји, већ се чак и изражава непосредно у сфери „субјективно- психичких доживљаја: на пример, земљорадник својом привредом хоће да материјално обезбеди себе и породицу, али уједно с тим у његовој души нормално постоји и лака струја некористољубиве љубави према земљи и своме раду, и осећање које га привезује за његов рад више је и друкчије, него што ЈЕ -то потребно само за његове личне и породичне циљеве.

Те стране душе показују да човек није створење у себи за-творено: његова воља је способна да усваја садржај и тежње "бића, које прелазе границе његове индивидуалности, тако као да су оне његово сопствено биће. Ово је зато могуће, што је сваки индивидуум индивидуално-надиндивидуално биће, које има корен у светској целини.

Спојеност личности са социјалном целином, коју утврђује „органска теорија, обично се разматра као учење које утврђује „апсорбовање личности од стране социјалне целине и одриче моралну самосталност личности итд. Ови прекори нису солидни. У "сваком случају они не могу бити упућени против разноврсности органског учења, које ја развијам под именом хијерархиског персонализма. У самој ствари, по овом учењу сваки је индивидуум носилац стваралачке снаге и способан за самостално делање, али је везан с другим личностима вишег, равног и нижег ранга тако, да он може усвајати њихове тежње као да су и његове и зато може образовати у споју са другим посленицима органска једин„ства са већим или мањим степеном хармоничног узајамног проткивања. Личност када усваја туђе тежње није процес који има карактер неизбежне нужности: чак и више начело не може да овлада самом нижом личношћу и да је учини носиоцем својих тежња. Личност може да испуни туђе тежње само онда, када се она сама свесно или несвесно њима придружи. Овај акт придружења може ода се изврши и под утицајем претње, мучења итд., међутим чак и тај ко изнуђеним средствима испуњава туђу злу вољу, на пр.