Учитељ

Органска структура друштва и демократија 609

клевета невиног човека, стиди се ове своје слабости, пошто зна да је рђав поступак сам извршио и разуме, да је он прешпостављао да ће изнудити клевету наношењем телесних патњи. Ова кратка размишљања обележавају тај пут који нам може показати да органско учење о свету хармонира са метафизичким појмовима слободе воље и моралне одговорности личности (подробно о томе види у мојој књизи „Свобода воли“).

У таквој оригиналној органској целини, као што је држава, елементи које организује виша личност сами поседују свест о личности и постигли су ступањ моралног бића; њихова слобода не само да постоји као метафизички квалитет, већ се и сазнаје као виша вредност, као нужан услов за идеално развиће личности. Упознавши своје морално достојанство и своју обавезу да треба реализовати више вредности, личност се бори против спољашњих препрека за ову делатност, бранећи различне облике грађанске слободе, а тако исто и Полштичку слободу као право на слободно служење друштвеној целини. Демократски строј је један од могућих начина, разуме се, далеко још несавршен, да обезбеди личности ова права,

Противници органског схватања обично подвлаче то, да се свака друштвена акција врши у форми поступака појединих лица. С овом се је могуће сложити само с допуном, која показује да је ипак у праву органско схватање света. Када поједино лице врши социјални акт, кроз њега говори и дела социјална целина, али се у њему она не изражава у целини, већ делимично, тако да се потпуно остварење социјалног акта добија у координацији делања многих људи (судски процес, рат итд.). Ова координација многих делања може да се објасни само органском структуром друштва; веза целине и делова у друштву је аналога односу између човековог ја и органа човековог тела. Пушкин је могао да изрази свога „Бориса Годунова“ само путем многобројних мишићних делања; али ова делања не стварају јединство уметничког производа, већ обратно јединствени лик рађа мноштво речи и покрета у складном поретку, тако да у свакој речи и покрету говори целина, али не целокупна, већ појединачна, због чега се и захтева сисшем речи и покрета (о односу целине и делова види моју брошуру „Материл и жизњ“).

Враћајући се на питање о избору народних претставника у демократској држави, ми ћемо рећи ово: кроз различите групе становништва које гласају, говори социјална целина — делимично кроз сваку групу, а у целини кроз све групе. Зато се може тврдити, да је избор народних претставника у таквој држави један од могућих начина стварања неке врсте саборне власти. Појам саборности у правом смислу те речи припада сфери ортодоксне религиозне свести. На жалост, теориско тумачење овога појма још није извршено.

Ко је себи поставио задатак да посматра ток распри у друштву, где су они који се споре слободни од предубеђења и охолог самољубља, тај добро зна како заједничко претресање пи-

Учитељ 39